Delo

СИМО МАТАВУЉ 315 Као шго се види, Магавуљ је један од најнлоднијих српских писаца, старцјих и нових, а може бити међу белегристпма и најплоднпјп. Оп ових двадесег и пет година, особито од 1882, да не спомињемо редовне послове на којима је радпо, доиста пије стајао скрштених руку. I I У свим Симовим орнгиналним радовима остала је главна црта оно што се већ могло запазити не само у „Иашим просјацимаи него , као клица, и у оној првој песми (ч11оћ у очи Ивањ-дана“): пеобично поимање стварностн и снажна репродукција запаженога. Већина се његова рада тиче Далмације, и он нам је приказао онај шарени далматински живот тако верно п тако свестрано, како немамо приказану нпједну другу српску земљу: н децу и младиће н девојке, људе и жене и старце, мале ириморске градиће и села прнморска и „горња“; живот на једно.ј страни нреФињен млетачком културом, на другој природан до сировости. Ту су они ,приватљивн“ сељацп, ту они окорели каматници; трговци и трговкиње, номорски канетапи, на чиновништво, Фратри и понови , једни Фанагпчни а други сношљиви. Све впдпмо и у кући н на путу, у цркви и на суду, на тргу н сајму н у крчми и каФани ; видимо како се жене н удају, како се пробијају у свет н како умиру ; чујемо кад као јавно мнење ирегресају месне ствари и догађаје , па чак понекад сагледамо крајичак велике нацноналне и културне борбе коју наш народ војује на Јадрану. Ватрену нарав јужњачку, материјалистичност сељачку, лаку памег у неких варошана, преданост цркви и традпцијама, свакојаке разнолике иојмове о животу, напретку н свету, у кратко: душу ондашњега света — све је То Матавуљ приказао. Остале његове нрииоветке нриказују живот што у Дрној Гори, шго у Србнјп; изван тога круга излази их свега мали број. Оне нз Црне Горе настављају н доиуњују слику коју су о њој у нашој књпжевности далп Његош и, пешго, Љубиша. Али Матавуљ је н ту донекле свестраннјн, и ако не онолнко колико у Далмацпјн. Особито је оригиналан што у њега имамо псиричану и ону страну црногорскога характера, којој су пре тога иосвећена свега неколика стиха у „Горском Вијепцу “ н једна • Бубпшпна прииовест (, Горде нлп како Црногорка љуби“). У њега се Црногорац не јавља само као несавладљнви горштак, него п као човек са много уманих н нежннх осећаја. — Живог је у Србнји толнко разноврстан и шпрок, да не може бити речп да се он нзнесе колико толико иотиуно у оно неколико Матавуљевих ирпноведака нз краљевине. Оне су готово све из престонице, а цртају неколнко орнгнналних страна њена живота. Писац се брзо умео наћн у овој ново.ј средпни, н он ће нам јамачно изнетн на углед појаве које су по дубинн тнничне за друштво престоничко и краљевинско, као што је у последње време већ почео; овако је дао до сад неколико живпх, пластпчких слика из оне шарене