Delo

АЛФОНС РЦВИ.ЈЕ 327 који је у скоро затим г. 1873 и основан и примио сад поменути часопис као свој орган. Ривијејебио један од највреднијих чланова и поборника те знамените међунаредне Академије, кроз девет година био је њен главни секретар и као такав у исто време и уреднпк Годишњака — Аппиајге — тога удружења. додннје му је бпо кроз трн године председник. Поред тога он је вазда био један од главних сарадника, неко време главни уредннк, а све до смртп сауредник већ поменутога „Реви-а*. Шта је све Р. урадио на пољу правне а специјално међународно-правне теорије и критике, то ја ие могу засад овде све потанко и појединце побројати и изложитн. Од његових оиширнијпх засебно штамааних радова ја ћу овде само као најглавннје поменути: Јп1;гос1ис1;1оп ћЈзГогћрге аи ЈтоР готајп 1870-72., 2. изд. 1880 ; ТгаИе <Штеп(;а1ге Јез 8иссе8810П8 а саизе Је тог! еп ЈгоИ готајп, 1878 ; Хо1е зиг 1а НИегаТиге Ји Јг. Јез ^епз ауап! 1а рићНсаПоп с1и јиз ћеШ ас расјв с1е 9 ОгоНиз 1883; Е1ет. Ји ЈгоН т1егп рг1уе ои с1и сопИН с1ез 1ојз (у друштву с Асером), 1884. (превод српски од -1. Аћимовића 1887); ЕИегаћиЈти. пзсће ТЈћегзгсНћ Јег 8уз1ете и ТћеогЈеп Јез Уо1кегг. зеН: ОггоНиз (у Холцендорфовом „НапЈћисћ с!ез Л7о1кеггесћ1;8“ I.) засебно отштампано иа Француском језику 1889; Рго&гатте ЈЧт соиг Је ЈгоНШез^епзД^бО^ЕећгћисћЈебУбЈкеггесћГз, бкии^аг! 1889 (то је један од најконцизнпје и најбоље састављених новијих уџбеника међународног права за потребу ђачку, он је у многоме погледу бољи од иначе цењених уџбеника Најмана, Гарајса и др.); Ргесј? с1и ЈгоН Је 1атШе гота1п, 1891.; Баз Н-апгбзЈзсће СПШгесћ!, 1890 (засебно отштампано из Холцендорфове „Еесћ18епсус1орасНе‘ 5. пзд. 1890.); Ргјпс1рез <1и с!г. Јез §еиз, две књиге, 1896 (то је његово носледње дело, сазрели плод његовога дугогодишњега наставничког и литерарпог рада и пространих студнја ; ми га имамо, као што је нознато, у преводу д-ра Веснића)1. Поред тога има пуно Ривијеровпх расправа, кригика и реФерата у већ помснутнм часонисима Ее\ие и Аппиајге, а затим у Ви11е1ш-\ белгнјске Академије, у ВШПоИк^ие ВиЈуегзеНе у Лозанн п т. д. Сви се његовн радови одликују велнком ерудицијом, бистром крптпчком анализом, оштром правном логиком и лаким, прецизним пзлагањем и извођењем резултата. У својим критичким приказима и реФератнма, који је посао савесно и зналачки вршпо кроз дуго година, Ривије је иоказао рс>тку „$а^асВе спВцие** (критнчко оштроумље н разбор) н гн су његови прикази комнас за оријентпсање п поуздап потевођа кроз шарену масу литерарних појава н продуката, којн су се за последњих двадесег н више годипа јављали на пољу прнватног и међународног права. Говорећн о књижевном раду п књпжевппм заслугама н врлинама таквога првокласнога аутора, као што б(‘ше Рнвије. ја не могу 1) В. још потпуније побројане Рнвијерове радове у предговору д-ра Веени! а у превод његових рОснова ме1,ународно1' права1*.