Delo

328 ■ д к л о ћутке да пређем иреко једне оеобине његовога научнога схвагања, која убеђеним нлдионалиетама, каквн смо и какви сасвнм природно морамо битн и ми овамо на истоку, мора свакојако изгледати као један недостатак у правилном разумевању данашња «1>азе у историји међународноправног живота н развића, а то онда пзлазн доста чудно н нераз\ м.биво код једнога пначе гако бистрога, дубокога иознаваоца и исиитача међународнога покрета и свих разних агенса, којн на њ утнчу и њнме управљају. Ривнје одрнче свако међународно-иравно значење нанелу чародности. на што је д-р Ресннћ такође обратно пажњу. Па ппак ја палазим, да се то без сумње погреишо схватање код Рпвијера може без осетне штете по његов научни престиж довољио објасннти и разумети, па према томе н не унисати у научни грех у толикој мери, у коликој се оно с нравом може уиисати у грех једноме Мампјану, Паделетију, Холдендорфу, Каченовском, Мартенсу п т. д. Гивпје је пре свега, као што већ видесмо, рођен у Швајцарској. гдс се и васпитавао п неко време и као ироФесор радио, а затим је даљи остатак свога века провео у Белгији; но наслеђеним тра дицијама н осећајима он је остао вазда Швајцарац. веран син своје отаџбине. коју је тако достојно заступао. То порекло Рнвијерово и та средина, у којој се развио и одрастао, свакојако је морала утииати н на његова теоријска убеђења и на његов суд о принцннима, којн владају и треба да владају међународним животом; он се томе утицају ннје могао отетп, као што је случај и код осталих ма колико иначе великих и високо образованих публициста. Ту су нсихолошку истину пзмеђу осталнх веома умесно констатовалп ХолцендорФ и Паделети1). Па зар је онда чудно што један швајцарски грађанпн н патриота, којн толико воли п ценн своју отаџбину и њене установе, не може како ваља да разуме те данашње нацпоналне аспирације и ирокламовање начела о нацноналној државној Формацији, не може да се помири с мишљу о нотребн таквога државнога стварања, кад он има вазда иред очима нротиван пример у земљи свога рођења и видн како та земља при томе дпвно успева н нанредује? Уз то би консеквентна п до краја изведена иримена и остварење националног начела очевидно морала нретитп опстанку такве држане као што је Швајцарска, на н Белгија. Већ нрема овоме, дакле, што сам навео, ми можсмо довољно разумети, па ирема томе и извинитн ЈЧ), што је Ривије бпо толико ненаклоњен нстицању основа народностн као једннога правнога принцппа, којн се пма нрнмснити у нроцесу државног стварања н растварања Оснм тога не треба ни то заборавити, да је Ривије био један од најспремнијих н најубеђеннјих данашњих романиста, а то већ само собом усађује у човека извесну днспознцију за космополитизам, за универсалност, а протпв „ограниченог н тесногрудога“ ианио1; „11 ее* ип ГаИ ас«]Ш8 а ПпбГоИе <1е 1а бсјепсе <1и <1гоН: с’еб1 ^ие 1еб р1и.б ^гапЗб риВПсј.бГе.б оп1 еО- ^и1«1е.б ргеб^ие Гоијоиг.б <1ап.б 1еигв ГВеопеб раг 1е шШеи оп Иб \чуа1еп1и каже Паделети. 2) „Топ1 сотргеп<1ге с’еб1 ГоиГ рагЈоппег1' како кажу Франиузи.