Delo

КГИТИКЛ И БИВЛИОГГАФИЈА 331 испишемо све што је г. Јовановић позајмио из пои нсколико паралела биће дово.вно да оквалиФпиосао чнје право име нећемо помињати. КарророгГ: у овоме реФерату да менутога дела, али кују овај вњшкевни Г. .Јовановић: 11а н ако је ФилосоФнја Псторије постојала и ностојн, иакојеонавећ нрошла кроз разне Фазе развића, и ако она дакле има и своју нсторнју, ипак је често порицана могућносг њееа. Као најглавнији раздози протпв ФнлосоФије Историје навођени су овн: прво, што иити је утврђен њен обим ни њена метода; друго, што су основни ставови и појмови ове науке тако разноврсни, да се јавља сумња, да се у философији Псторије може икад доћи до тачних п непобптннх погледа (Паулзен, Вунне, Хелмхолц, Дергенс); и треће, специфична својства историје доносе са собом и немогућност филосоФије Псторнје (Шелинг, Шопенхауер, Дилтеј). Другу еиохуу развитку ове дисцинлнне чнни метаФИзичка философијп Псторије, која је у тесној вези са бујном МетаФизиком ХЛГП н XVIII века. Она сматра историју човечанства за реалпзацнју метаФизичких идеја или само једиог јединог метафизнчког принцниа. Њен најгенпјалнији п најконзеквентнији преставннк, Хезел, целу исторпју схвата као из весно постајање које тсче ностепено Вег РћИозорћЈе Зег Сгезећ1сћ1е Ле ЕхЈзГепгћегесћНкип^ ћез1ге|1;еп ги У7о11еп зсћетГ ип^егесћ! хи зегп, Ја 31е ја зсћоп л^егзсћ ЈеПепе Рћазеп Пигсћ^етасћ! ћа1. Вје РћПозорћге <1ег Сгезсћ1сћ1;е ћаГ Гћге е^епе Сгезћ1сћ1е — — — зсћетС ипз пгсћ(з ПезГолАет^ег сПе Гга^е иасћ <1ег Мб§Нсћке11 Јег РћПозорћ1е Јег Сгезс1псћ1;е ћегесћ1;1§1 ги зет, ипЈ (Нез аиз 1о1§еп(1еп СггипЈеп: 1) ЛУеЈег 181; (Не МеГћоЈе иосћ 181 (1ег ХЈтГаи^ (1ег Р1П1озор1пе (1ег (хезсћ1сћ1е 1ез1§ез1еШ; — — — 2) П1е уоп ОезсћтћзЈрћПозорћјеп ћје(еп еји зо ћтЦез ип(1 сћао118сћез Сгет1зсћ л'ои ВегггГГеи — — — — — <1аз8 Јег 2^еИе1 (1ег Мб&НсћкеН ^епаиег ипб ипће81геИћагег Апзсћаии^еп 111 (1ег РћИозорШе «1ег Сге8сћ1сћ1е еп!з1ећеп тизз. — — — — Раи1зеи — —

— — — ВоиПћег — — — — — — — — Не1тћо1х —

— — — — Пег1геп8 —

— 3) Ез §1ћ1 Веикег, (Не аиГ СггипП ПегзресШзсћеп Е^епзсћаПеи (1ег Стезсћ1сћ1е <Пе ХЈишо^ПсћкеН Пег РћПозор1пе Пег ОезсћЈсћ1е зи ћелуе1зеп Шаићеп — — — 8сће1Пи§:, бсћорепћаиег, БП1ћеу. (р. 3. 4.) 8ећг паће т те1ћоПо1оор8сћег Њи81Сћ! 81ећ1 Пег рголпПеиНеПеп Сгезсћ1сћ18аиГГаззип«- <Пе те1ћарћуз13сће, <Пе пп! <1ет АиГзсћллии^ Пег МеГћарузЈк јш Х\'11 ипП X \ 111 ЈаћгћипПег! јт 2и*ашшепћап§е з!ећ1. — — — — — Бје те1арћу81зсће Еросће Нег Сге8сћ1сћ1зр1(По80р1пе 1>е1гаећ1е1 П1е (тезс1исћ1е Пег МеизсћћеН а1з Уеглл’икНсћпп2: ше!арћуНзЈзсћег ЈНееи оПег е1пе8 е1П21»еи те1ћарћу31зсћеп Рг1ПС1р8, Не^е! јћг ^е-