Delo

КРИТИКА И ВИВЛИОГРАФИЈА 343 се добивају нри кувању овса, јечма и иириича) за болестан желудац, јер су оне „у стању да нокрију желудачну слузокожу и тако обавнју, како би била заштиКена од свакојаких иовреда; 2). ,лечење хладним аечењем“, а за тим ,галертама“ — пинтијама. На овом се месту одаје достојна хвала и ајвару, те се препоручује болесницима као ,лак само ако је добар*\ 3). јаја и млеко: 4). кумис и кефир, н 5. сурутка, и ако не баш оиолико, колики глас оиа ужива код нас у неким бањама. У другом одељку, где је говор о вештачкој храни, учињсна је подела на 1). вештачке суае, јаке чорбе\ 2). вештачке ареаарате меса и иеатоне\ 3). вештачке легуминозе (варива) или ,биљне ареаарате хране'. II за ово уиућујем читаоца на књпгу. Глава шеста Основи за лечење болесника од желуца. Аутор иостанл»а правило: да је ири лечењу желудачних болесги ,много уиугније 01раничење у уаотреби лекова но обрагно', и ио себи се разуме да као нрву погодбу за успсшно лечење сматра уредну Дијету. — Затим аутор говорр о исаирању желуца, као веома корнсном начињу лсчења неких желудачних болести; о масажи и електрисању желуца, п о лечењу у куаалиштима: иијењу минер. вода и купању у њима. Веома је кориспо, што је преводилац, ма и у кратко, описао иаше мииералне воде н уноредио нх са странима. Псцрпно је описана чувена Кар.гзбадска дијета. II Део. Саецијална дијета за болеснике од желуца. 1. Акутне болести желуца: акутни катар желуца (акутна диспепсија). Укратко су оиисани знаци ове болестн и дијета. 2. Хроничне болести желуца: а). Атонија желуца и б). Кнссла диспеисија, одељци су које треба сваки да ироучи; в). Гризлица (чир) у желуцу. Овде су онисани знаци ове онасне болестп, и до ситница је пазпачсно какву дијету треба да унотребљава болссник. Нреиоручује се Карлзбад, г). Хроиични катар желуца. „На 100 болесника од желуца долази највишс (3—8 желудачних катара*. Овде је ирепоручена особига пажња на дпјету, у гоку внше мессца н година. Од бања се ирепоручују оне , које имају у себи доста кујнскс соли. д). Рашпрење желуца; дијета је у задржавање од сваког лића; иити чешће а мање од једанпут, највише литар течности дневно. Иснирање желуца хвали се као најбоље сресгво , нс мање и масажа и елсктрисањс. ђ). Рак у желуцу; болесници од ове несрећие болести упу ћенп су на срлну лскарску номоћ. е). Нервозие болести желуца: 1). нервозна диснесија (веран нратилац невронатичне констигуцнје): 2). Нервозно ловраћање иочива па истој оспови: 3). Ррчеви у желуцу — ннсу самосгална болест, него носледнца других болести; 4). Пернодичве слабости желуца; забрањује се свако ппће у време настуиа, болова у жслуцу. Ирепоручује се Присннцове облоге; минералне воде немају дсјства ; Г>). Нсрвозна неутољнва „(нсећа*) глад: најбоље је јести често, свака 2 сата: 0). Иреживање је „гадна навикам, алп не само то, него и оно долази од нервоцатичне констнтуције, а у много случајева и од нравог душевног