Delo

342 ј И п пају место посве неправилном начину живота. Г>ез икакве системе.“ ТреКи узрок налази аутор у *шкодљивим сурогатима“ за исхрану људску, који се купују н продају због своје јевтпноће. Четврти узрок је по ауТору — ,сувишеа употреба разних срестава за чишћење.“ Ус/га ти се нозлатила, берлннски докторе! Хвала ти што нас увераваш, да ова глупост не влада само у Србији: мило нам је да бар V томе нисмо пзосгали иза просвећеее Немачке Царевине! Рекао бих само да ми у овом погледу инак пешто мало бол>е стојимо од Немаца. Пети узрок: џсувишна уаотреба алкохола, а аосебице иива.“ Нри томе игра главну улогу квалитег и темаература нива: веома хладна нића у опште шкоде желуцу. У описивање ,безброј других, делом познатих и научно испитаиих а делом непознатих н још иосве сумњивих узрока“ аутор се ннЈе могао у пуштатн. Глава друга. Нормално и аоремеИено варење. У овој |'лави 1'овор је о радњи људскога желуца, и то: ирво о хемиској промепн храњивих материја у стомаку (ту је реч о утицају желудачие соне киселине и пеисина на претварање беланчевине у пептоне, н лепка у лепак-пеитои ; о претварању угљених хидрата у шећер под утицајем птијалнна; и озгрушавању беланчевине из млека под утнцајем сиришног Фермента) ; друго о томе, да тако нромењену храну усисавају лимфни судови , на је предају крвогоку; треКе о томе колико се времена разнс врсте х|)апе у желуцу задржавају: износи се о томе п једна таблица; четврто о „киселој диснепсији“, једном болесном стању желуца, када је образовање киселине п лучење пспсина сувише јако; аето о хроничиом желудачном катару, (овде се износи да „главни коптингент тога недуга дају обожаваоци Г»ахуса, или просто речено пијанице); шесто о раку у желуцу; седмо о атонији желуца (ослабелост, замореност желудачпих мишића) и о раширењу желуца: осмо о нервозиој диспецији, збогкоје су се многи научари нреннрали. једни доказујући да је то нримарна засебна болест, а други да јо само зиак и веран пратилац, а не н узрок у нашем веку тако обилиих нервиих растројстава. Глава трећа Расаознавање желудачних болести• Ова тачка иије намењсна читалачкој, лаичкој иублици, него стручњацима, лекарима, а публици само у толико, да се окуражи, да донусти лекару, да може предузети испитивање желучевог садржаја“ помоћу ,желудачне сонде“. Глава четврта. Дијетна аравила за болеснике оджелуца. ИзнОСИ се да треба јести увек у једно време, што мање а чешће, добро куваиа или иечена јела, помешаиа с биљном храном, снтпо сажватана , и иомсшана, с благим а никако љутнм зачинима. — Губрика доиуштених и забрањених јела и пића тако је велика. да је не могу нриказати, пего упућујем читаоца на саму књнгу. Мо себи се разуме да је то нрло значајаи део књиге. Глава пета. Храна за болеснике од желуца. У прном одељку гдеје говор о и/Јиродној храни препоручују се 1) слузасте суастанције (оне што