Delo

Б К Л Е Ш К Е 347 настирској штамнарији на 8-ни, с/гр. 217, а стаје 1 круну и 20 новчића. Тежње аа одваснитанањем дец,е. Лован Ћ. Ћосић, срнски учитељ у Сегедину, јавља да је дао у штампу дело под нагписом Тежње за одвасаитавањем деце, раивитак српске школске аросвете и о задатку добрих основних школа. Кн.ига ће изнети 12 до 15 шгампаних табака а стаће 1 круну. Нретилату треба слати до 15 септембра ове године, а дотле ће и дело бити готово. Свештеничка оцена. — Јан. П. Нутниковић, свештеник из Смедерева, дао је у штампу књигу нод натписом Свештеничка оцена књига Кућетининих „Живот на другом свету1* и „Душа после смрти човечијег тела.“ Књига ће изнети шест штамнаних табака, биће гогова до 1 августа, а стаће 80 п. дин. Ђачка песмарица са декламаци јама. Иет. М. Стојановић, учител. у Пироту, јавља да ће кроз који дан изићи из штампе његова Ђачка аесмарица са декламацијама, којој је додан и метод иредавања песме и декламације. Цена је књизи 25 п. дин. Тако ће 1,ачка књижевност бити обогаћена још једним делом. Прнчалнце И. Трнскога. — Одлични ветеран неснички И. Трнски позивл.е на иретнлату на Причалице, т. ј. песме, у којима се опевају домаћи догађаји или се обрађује гра!>а, која може будити народву свест- Цена ће књизи бити око 1 Форин., а претплата се шаље писцу у Загреб, Низ нриповедака. — Св. 11. Минић Жарански 'из Пожаревца јавља, да је нревео и дао у штампу Низ ариаоведака с чешкога језика од најбољих чешких књижевника. Причица ових биће десет и свака ће бити одштампана у засебној свесци, која стаје 10—15 пара дин. Иретнлату примакњижа]>нин.а Мих. Костића у Пожаревцу. — У > Вранк. Нолу* бр. 28—29. Л. Зима одговорио је на реФерат II. ВулиКа („Дело“, ев. Фебр.-март ове године) о његову чланку „Старинско труње итд.“ (Бранк. Коло 1896. бр. 20—23). Та реплика мало је била потребна, јер она у главном просто нонавља аргументе из чланка (доиста, бол.е је осветљена само нримедба о речи кадуцеј новим разлогом: да песма „Питија1* онева догађај из доба ранијег од Омнрова, и ако тиме није нитање решено у корист 3., јер се не може доказати, да у Омирово и иредомировско доба није била поаната реч кегукешп). Код таког репетирања, ношто писац остаје у главном свуда при еном, саеним је појамно, да он често брани и погрешна мншл.еп.а, а ме1>у њима има и тиких, где је нетачност очевидна. Оном, кога би ова тема више интереоовала, неће бцти на одмет ни ове напомене (нисац не жели више обавештења од кригичара и ако не каже зашто): 1) 3. је индентиФиковао кадуцеј с гћаМоз (уп. и „чаробни штап (кадуцеј)и ст. 658.), ма да кадуцеј (полатињено кагукјоп) значи само гласн. штап (уп. Стеог^ев Речн. Меркурова чаробна палицазове се ујг&а), 2) ако Х>*рма не сме унотребити латинску реч кадуцеј, онда не Си ваљао нп, рецимо, овај иример: „‘ћидија Периклу: Моја статуаи (грч. апбпаз а&а1та), 3) 3- је под В. Фаегоном разумео Хелијева сина; а главно је на том месту, дали су стари звали тако и сунце (Сгпзшб не говори у нрилог 3.; и Феб је нрвобитно нридевак: упор. Козсћег ор. >мг. ст. 2001: „<1ћае1;оп... зра1ег аисћ а1з Хаше Је.ч НеНоз ^ећгаисћ! (УегЈЈ. Аеп. 5, 105), ме.чћаН) зејпе ТбсМег РћаеЈћопНаЛеб ћејчзеп14, (гл. и беог&ез, О. Вгоз1п Ујг^. Каррез Уег^. БаЛемч^Зсћарег Уег§.), 4) наведена^с. 921) Хорацијева песма ништа не доказује, док у Нот- II- има једно место (I 570) истоветно с В. о Меркуровој преплашености, 5) не стоји што веле ре дови 13 — 18 и 27—Збуст. 894 одговора. Узгред може се номену ти и то, да је писац нмше пута погрешно разумео реФерента-Тако н- пр. он држи, да је у реФ. речено, како су стари употребљавали хексаметар једино у епу и елег. дистиху, док се тамо помињу само ти случајеви зато, што В. осим „пентаметра" не зн° ни за који више размер што се у клас. поезији комбинује с хексаметром (јамп, димет. и тримет., јамбелег. итд.). Речма пак, да В. стих има диерезе м. цезура, циљало се на сасвим нестаринску одлику (јер је била реч еамо о таквим особинама В. „хексаметраи) — на главне и сталне диерезе у средини стихова. Пастири и настнрски номади. — Ј’ „Гт1оћи.ч“-у, илустрованом часоиису за етнограФију и геограФију, који излази у Брауншвајгу, у броју 4 и 5 од 23 јула о. г. штампана је расправа Манојла Смил.анића под натписом Пастири и аастирски номиди у јужној и јужноисточној Србпји. Србија и Срби. — У „Литерарним ирилозима“ уз „Њику“ замесецјули има кратка али ио писца новољна, а ио српски народ симпатична оцена о књизи „Србија н Срби“ од нуковника 0 в с ј а н о в а. Та.1ијани о Србнјп — Поводом предње књиге рускога нисца Овсјанова („Србија и Срби“) донео је и талијански војни часонис „КтзГа МШГаге Ј1аПапа“ (ев. за август ове године, стр. 1380—83) врло леп чланчнћ „Србија и њен војнички ноложај на Балкану новодом једне нове ругке публикацнје.и Говорећн у овом чланчићу о иолитичком иоложају Србије, писац нодсећа па она Лавлејева тврђења, „да је срнски народ један од наЈсрећнијих народа нашега континента, јер има све елементе, који гу иотребнн да на род може нанредовати п срећно се развијати. У Србији иостоје од дужега нремена локалне аутономије и општннгке елободе, које гу за