Delo

84^ д к .1 0 нас на аанаду, и акл смо навикнути на консгитуниони живот, и данас још непотнуно сре|.но решена проГ.лема" (стр- 1388). Оне заветне тековине нашега народа, рада којих н:и- чак и италијански официри см.чтрају аа најсреЈ.нији народ на континенту, ннсу данас у СрГ.ији у моди тс се место н.ега уводи централиаација, која је осу!,ена свуда, гдо ее води рачуна о пранилном разви1.у и напредован.у народном. Вугарска егзархија. — Броширу ,Како је постала бугарска егзархија1' превео је на бугарски Д. Маринов и штампао у часопису „Религнозни 1’азкааии (књ. 111-1V, 18Р8). Она је отуда оштампана у засебну књигу (8-иа стр. 1 — 79). Преводнлац је пропустио и уиод пишчев, него је само иреводио до* кумента, а на крају је додао (стр. 63—79) неколико бележака полемичке садржине, али бса икакве научне вредности, да бц на љнх вредило свраћати нарочито нажшу. Главно јс да преводилац одриче да смо им учинили икакву услугу приликом стварап.а егаархата. 11уолииованн документи нису могли да га у то увере. () мауарнзацпји Слокена, — У прашком кшижевном листу „О.чуи--1- броју 8 доврте!*- је врло ннтересан чланак о маџаризацијп Словена од Карла Калала. У истом листу излази студија Јана Трешгика Преко (’аве, у којој ее говори о економним нриликама у Босни и Херцеговини. новииарство 1'радинар. — Др. Ђор1,е Радић из Крал.ева покренуоје нон илустрован лист ГраЈинар за свеколике интересе градинарства ц домаћнх нотреба. Лист..излази сваког 1 у месегсу, а стаје на годину 4 дин., а на пола године 2 динара. Претплзта се шаље уредништву у Кра.т.ево иЛи књижарницама М. Стајића у Београд и браће М. Поповића у Иови Сад. Престају излазитн. — Услед новога закона о штампи, који нма врло много захтева штетних но српску новинарску књижевност, престају излазитн политички листови: Сриека Застава, 1Јотиора (Крагујевац), Либерил (Шабац) и Таково (Г. Милановац). Днев. Лип је ностао књижевни лист.Немасумње да 1»е престати још који лист у крал.евини. -УМКГНОСТ Збирка. нгапа н иеоама. Ст Ј. Пиколић учител. нчамиао је нонј Збнрку сригкчх шара и песама са текстом за једну и две виолине. У овој збирии има 200 игара и песама ме!,у којнма су а2 одабрвме „севдалијске“ тгесме, које се у д]>у]нтву иевају. Зби|1ку је издала трговина „код Глобуса,ц а стаје 4 динара. 11агра1,е>1. — Овог месеца Академија Нештина у Минхену наградила је велику иеторијску слику Гисте ВукановиИа, „Дахије“, највишим снојим одликовањем, велнком сребрном медаљом. Ово је ирви елучај, да Србин за уметност у школи добива ту награду. Букамовић је нознат читаоцима иДела“, јер је оно гово]»ило двапут о његовим уметничким изложбама у Београду, оба нута иохвално. Један од бољих му радова (он ее одликује особито техником) „Гуслара", куиио је ирошле године Нар. Музеј. Народни музеј — Нар. Музеј обогаћен је ових дана леном старином. Начелник среза јасеничког нослао му је одломак једног камеја ('рел.еФно изрезан камен). Гема је изра!,еиа у ахату, била је овалног облика и могла је имати до 64 см- дужине и 30 см ширине. Наш Фрагменат, који је проигле године на!,ен у једној н.иви у Кусатку, износи од прилике четвргину целе илоче и иред сгавља коњаника, где јурише са замахнутим копљем а испод коња и иза њега вепрнјатељ нао или се ухватио у коштац с иротинниковим војницима. Слику треба вероватно сматрати као бој неког византијског цара с каквим варварима (јер су лобе!,ени нолунаги а један има и варварски накит око врата). Израда је доста лепа, а за етпрост јамчн сјај камена. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Унранник новосадског „Народиог НозориштаЛ — Управни одбор „Народнога 11озориштац изабрао је за нривременога управитеља позоришног доктора ФилосоФије Станоја Станојевића, сина дра Лазе Станојевића, на место досадашњег нривременог упракигел.а Антонија Хаџића. Одликован. — На нравном Факултету најшског университета награ),ена је ове године златном медал.ом најбоља докторска геза д-ра Мирослава Сналајкокића из КрагуЈевца. У тези је расправљан ме!,ународни нодожај Босне и Хердеговине- Честитамо и ми младоме доктору. Руекин.а — професор у Америцн. На медицинском Факултету университета у ФиладелФији ноставл.ена је за редовнога нроФесора бактериологије Рускиња Лидија ГибнновиК. + (»<“огц >1огП/ Кбегх. На сиом добцу у Туцнигу (близу Минхона, Банарвка) иеиустио је 27- ов. м- душу чувени немачки научник и романсијер Ђорђе Кбере, у б‘>. години. 1Бегово научно пол.с била је египтологија, а и романи му онисују махом Старп мнсиреки жиног. УРКДНИК ВЛАСНИК Др. Драг. 31. ПавловиК (>т. 31. ПротиК