Delo

П 0 Д Ч Е Р Г 0 М Благ се сумрак спушта. Стоји шкрппа кола. И с друма се диже читав облак пра. А крај друма черга прл>ава и бедна, Ал у њојзи ватра ведрим пламом сја. . Циганка је стара поред ватре еталаг И по котлу меша, што кркља н ври; А крај врата старац са лушом у руци, А спустио главу к'о да тако спи. Ал се често прене. Дигне очи мутне. И пажљиво мотрц доле низ друм он; Аа тим лушу чара, два, три дима тргне, И обара главу замишљен п бон. Ах, несрећни старац два је им’о спна. Ал је сваком судба разни дала лет, Један беше свирач, а разбојник други; И оба су давно отишлп V свет. И данас је старац црне гласе чуо, (Ал старица не сме да о томе зна.) Разбојник је негде занлатио главом, И тако је свирач ост'о нада сва. Ал’ он сада где је? Већ година дана Од како се не зна шта је било с њпм. Дело XIX 23'