Delo

СТАРИ СВЕШТЕВНК - илза фрапан Кад се улазило у цркву. морало . се проћи испод скела или их обићи, ако је ко хтео да уђе на мала врата са стране: главна су врата била заграћена, од како се црква почела оправљати. То је тако било скоро већ годину дана: већ скоро годину дана морале су жене неповерљиво пагледати на вшпе. кад су пролазиле испод скела : могла би им пасти која каи креча на црне хаљине. Па и унутра, у старој достојанственој али празној грађевини, где је било хладно као у подруму, лупали су и куцкали радних дана зидари, а њихов алат. попрскани каблови и мистрије били су ту и неде.љом. Хор је био подупрт, јер је било опасно. да не падне, и морало се ићн нреко самих дасака, које су се угибале и лупајући ударале једна о другу, кад је ко хтео да иде горе. КонФирманди су се обично на њима играли као на клацкавици. јер су се ове зиме у цркви осећали као стални гости. „Лест, већ дуго траје, али ако ће,“ говорили су стјшсл.иви старци и крадом су трљали голени, кад би у невеселом сумраку вал.ано лупили о нодупирач. Млаћи су вртели главом и грдили: на што је то старннско оклевање, које се већ више не може триети ни издржати! ,. И шта ће на послетку испасти, ко то зна? Пуца и шкрипи на свима саставцима н креч опада дању н ноћу. Кад је нека грађевина већ толико стара, требало бп је оборитн. па подићн нову. поуздану. Па за што су сви ти архитекти V граду V"