Delo

352 Д Е Л О „Оборитп!и говорили су старци и смејали се, ^тако величанствену, готеку цркву, као штојеова! Тако штогод нико /киви данас не сазида, то нико не уме! Нека је н олупана, али нама је у толико милија! Ту је Увингли држао проповеди.“ „То је прича!~ резоновали су млађи људи. „Ледан пут, један једини пут, веле. он је држао проповед у нашој цркви. IIа леио. шта је с тим? Црква ће ииак пасти; Цвинглијев дах не држи камење једно за друго, како се чини.А оправка је и даље ншла својим током, јер је у општини победио консервативни елеменат. Ну млађи су тражили прилике за нрепирку. „Да ли можете барем н нашега свештеника дати на оправку? Та немогућно је, да га човек разуме." -Лест, јест, мало је потеже,“ климали су главом старци, којима је било мило, што само није реч о црквеним зидовима. -Ако настави тако, засиаће најзад сви у цркви; мрмља сам за се, да је срамота,“ говорили су злобно. „Тако је, тако, он је скоро већ у годинамаД кашљуцали су збуњено старци; стидели су се сами своје старости. -Већ нема ни једног предњег зуба! Такав човек не сме проповедати! А млади кандидати седе и чекајуА -Леет, нову новцату цркву и у њој као капља младог, жутокљуног кандидата! то бисте ви хтели. Не. не, не! „Охо!“ и младићи шћућорише главе и договараху се* -и ви нећете једнако бити господари!“ Баш наспрам цркве становао је стари свештеник- Није било у целој оиштини никога, коме би њезини стари сури зидови били тако драги као старом свештенику. Дрвене беле скеле скоро су му вређале очи и он је сваки дан жудно очекивао, да се једном свриш та онравка. Кад је шетао оналим унакрсним ходником, који је припадао некадашњем манастиру ове цркве, и кад је сунце обасјавало зелено бусен.е и прашњаво жбуње, стари манастирски врт, њему је у души било тако мило н пријатно, као да је то његова права домовина, а не Јиумне улице напо.љу, у којима су непрестано зврчала елеЈчтрична звонцад 1'])адскоЈа трамваја и у којима су овамо и