Delo

Д К .1 0 ЗбН МетаФИзика за вечна времена ишчезла; даиае је само дух времена такав, а дух је времена ствар нроменљива. Нико још није доказао на егзактан начин — немогућност егзактне МетаФизике. С1ве ее аргументирање против ње оснива накрај крајева на томе — што док еу еве оетале науке више или мање постале егзактне науке, МетаФизика то још није, и ако је она најстарија. п ако су је обрађивали највећи умови људског рода. који су иначе и за егзактну науку највише учинили (ваља се еетитп само Аристотела, Декарта и Лајбница). Али ваља ее еетитн. да ее МетаФизика бави најдубл.им и најтежим ироблемима. да је њен задатак да иеиита реалност онаку каква је она по себи. док ее науке баве оним што је на површини , што се види. што се да регистрирати. Решити метаФизичке проблеме значило би решити одиста нроблеме сазнања, значило би одиста сазнати нептто. Ко сматра да је то могуће, не може ехватнти Псторију Философије (јер Историја ФилосоФије у главном је Историја МетаФизике) као шарену смешу разноликих еиетема без икаквог дубљег реда, већ као еволуциони ток ан.солутне МетаФизике. Тада ћемо схватити сваки метаФизичкп еиетем као један нужни и онравдани моменат опште МетаФИзике. Кад ће овај ток бити завршен, да ли ће за то требати можда још толико великих метафизичара колико их је до еада било. (а њих до данас има једва 15 — како је редак прави метаФизички геније, а како ее мало он поштује !) или ће ее њен ток можда брзо, на велику жалост иозитивиста можда и неочекивано брзо завршити. о томе ће показати будућност. Ма шта ее говорило. ма колико ее лутало, вечни центар светеких проблема увек ће нривлачити велике дарове, п дрека нозитивиета, којп су самн за Метафизику неспособни, неће оместп ток најважнијег сазнања људског. Међу великим метафизичарима свих времена и иарода заузима једно од првих места Артур ПГопенхауер. Међу великим ФилосоФнма XIX века који еу изишли из Кант-ове ФилосоФије, Хегел, његов тако мрски му антииод, без сумње је највећи, док је II 1опенхауер најинтересантнији и најважнији. Проблем кога је Шопенхауер изнео на дневни ред . проблем еудемонологиске вредности овога света н живота, биоје ујевропској