Delo

АРТУР ШОПЕШУЕР ЈКИВОТ и: ФИДОСОФИЈА од Др. БРАНИСЛАВА ПЕТРОНИЈЕВИЋА \ Узевши себи за задатак, да преставим живот и рад Артура Шопенхауреа, великог Философа немачког у XIX столећу/ морам најире оправдати општн н посебни изоор мој. Артур Шопенхауер је МетаФизичар, а метаФизичар се данас, и V иросвећеној Јевропи а камо ли код нас , сматра за човека, који немајући друга посла, а не хотећи се занимати егзактним наукама, оави се старим „нерешл>ивим“ питањима света и живота и то у главном истим начином, као и сви метаФизичари пре њега, голим анриорним конструкцијама без пкакве реалне подлоге. Ово негирање метаФизике зове се позитивизмом. и сматра се за највиши и носледњи ступањ људског сазнања. МетаФизика се ставл>а у исти ред са опскурним наукама средњег века, Алхимијом, Астрологијом н т. д. Умереније иозитивисте негирају егзактну научну вредност МетаФнзике, али њене конструкције држе за „иојезију у мислпма“ коју држе за неопходно потребну ради осећања људског. ради одржавања идеала људског живота , стављају је према томе у нсти ред са уметношћу (Еепап Аћ 1лт^е). МетаФИзпка као егзактна. наука. или бар тежн.а да се она као такова створи н одржи . има данас веома мало нристалица. Али то нимало не значи. да је Дело XIX 24