Delo

Л Е Л 0 :‘,70 све до 1831 године у каталогу предавања објављивао. Тада је у Берлину на највишем врху своје славе стајао Хегел, и ПГоненхауер је намерно дошао у Берлин , да Хегелов углед утуче. јер је Хегел по његову мишљењу оио софист, глупак и шарлатан. Час је стављао у исто дооа кад и Хегел , али док је код Хегела елушаоница оила нрепуна, код Шоиенхауера је бнло 10—15 слушалаца, а доцније свега 3. Увидев да од доцентуре нема ништа 1822 год. Шопенхауер оде оиет у Италију. за тим се преко Миихена и Дрезде 1825 врати у Берлин. У Берлину остане до 1831 године, када се услед колере (од које је Хегел умро) уклони из Берлина и пресели у ФранкФурт на Мајни, где је до смрти остао, нигде се випте не кретајући (с1ег Ке1зе1еи1е1 био га је, као што вели, оставио). Услед неуспеха главног дела његовог. од кога за 10 година једва 150 егземплара <5еше иродато, услед неуспеха доцентуре и извесних планова за превођење Кантових дела на енглески као н услед болести Шопенхауер је у ово доба био веома несрећан тако да по месецима ни с ким није речи проговорио. Тада у томе очајном стању сетио је се опет својих, и сестри писмо нисао, на шта се ова веома обрадовала; али ни тада није дошло до састанка са њима. Од 1819—1834 год. Шопенхауер није ничега штамианога издао, али је у томе времену нанисао неколико руконисних књига, чије је писање до смрти своје продужио (тесукњиге ио хронолошком реду: .,КеЈзећисћ“, „КоНап!” ..ВгШазсће". „С^иагТапТ”, ..Сћо1егаћисћ”, .. .. еТс.) Тек године 1836, после 19 година ћутања (Шопенхауер у нредговору ове своје кљиге вели. да он само онда пшпе кад има штогод да каже) излази његов спис „ТЈћег <1еп \У511еп Ји Нег ХаТиг*4. Године 1839 норвешка академија наука да му награду на расписану расправу „сће Р/еФећ с!ез \УШеп8", док му те исте године данска академија наука одрече награду на расираву „сће СтгипсПа^е с1ег \1ога1". Шопенхауер је био веома озлојеђен на данску академију, и у нредговору ка издању* обе поменуте расираве под насловом „сће ће1<1еи Стгипс1ргоћ1ете Зег Кт1пк" Шопенхауер је пзлио сву своју сатиру на ову академију а у иредговору другом издању овога де.та, када је Шопенхауер био већ славан човек. још је више ударио на данску