Delo

ЖИВОТ И ФИ.ТОСОФИЛА ЗК9 споменули као знаменит са тога. што су и мати и син у својим назорима имали право. _Било је времена. када су дела Шопенхауерова била забачена, а његове матере скупњана и наново издавана: данас иак дела мајчина леже у буџаку. док синовљева дела од р)же до руке иду чак п у поиуларним издањима.~ По расцепу са мајком Шопенхауер се настани у Дрезди где је остао од 1814—1818 године и где је написао расправу „ТЛзег (1ав 8ећп ипс! <Ие Паг1зе1п" (коју је доцнпје и на латинском издао), н овоје главно дело .. П1е ^Уећ а1в АУШе ипћ Уотб1е11ипог-, шгамнано 1811) год. код. Кт. А. Вгоскћаи8-а у Лајпцигу. „Моје је дело нлод не само мога овдашњег становања. већ у неколико мога целога живота, ношто не верујем да ћу икада нешто боље или пуније садржајем створити. јер сам мишл>ења., да Хелвецијус има ираво. кад каже, да у човеку до 30 највише до 35 године свет може својим утиском ироизвести мисли. којих је способан, а све што човек доцније даје. само је развијање оннх првих мисли.1* Тако пише Шопенхауер уједном иисму Гете-у. Пошто је овако ..плод свога живота" донео. Шопенхауер оде у Италију, где се задржи 9 месеци. Гете му да препоруку на Бајрона. који се тада бавио у Италији , и то у Венецпји. У Венецији Шопенхауер се зал.уби у једну лепу Талијанку и ова је и нехотице била крива, што Шопенхауер није познао Бајрона. Кад је се Шопенхауер са њом једног дана шетао изаће пред њих Бајрон на коњу. „Ессо П рое!е 1по;1е8о!*' новиче пријатељица и не могагае заборавпти утисак лепога песника. Шопенхауер постане услед тога суревњив на Бајрона и не хтеде му отићи. Он се због тога доцније јако кајао и говорио је: ,.у то доба беху у Италијн три велика песимпста: Бајрон. Леопарди и ја. н ниједан нпје другога познаоХ У Италији добије од сестре вест , да је кућа . код које је трећина имања ГБеговог а цело имање матере п сестре бпло депоновано, банкротирала. Шопенхауер без нкаквог обзира на матер н сестру на крај крајева свој део у целости доби. али је услед тога морао н са сестром прекинути. Овај је случај показао Шопенхауеру како је несигуран капнтал , те се он одлучи на академску каријеру. Годнне 1820 хабилтира (*е у Бердину. где је само један једини шрвп) семестар чптао. а