Delo

372 Д Е Л О л»и ученпк. помиње најнре у евојим: ..81и(Неп пп<1 кпћкеп гиг РКПозорћге ипс! Тћео1о<?1е~ »генијалног дубокомиеленог ШоненхауераЛ _Те еу речи биле балзам за ФранкФуртеког уеамљеника. који је увек приелушкивао, да ли ће ее иоменути име његово. где п како?~ Фрауенштет иоеети 1847 год. Шоиенхауера и од тада су они етајали пуних 9 година у непрекидоној кореспонденцији. Фрауенштет је евет еа ПГопенхауером упознао, овога поеледњег. како вели Куно Фишер. на својим леђима изнео. али му је се за то и ТПопенхауер достојно одужио. оетавивши му после смрти еке евоје књиге и мануекринте у наслеђе. Гогине 1851 излази поеледње дело Шопенхауерово, његово најпопуларније, разноликошћу и духовитошћу најоогатије (алп не п најдубл.е) дело ..Рагегоа иш! Рагаћрошепа, к1е1пе рћПо8орћ1бс11ес 8ћг1ћеп.~ еа мотом: ..УРаш јтреп(1еге уего^ (Жизот утрошити на иетину). Револуцију од 1848 год. Шопенхауер је^ проживео на лицу места (као што је познато у Франкфурту је те године бпо опште-немачки револуциони парламенат), п она му је задала необичног етраха и испунила га бескрајном мржњом према демократима и револуционарима, тако да је он еве своје имање завештао на еамрти фонду пруских војника. који еу угушили револуцију. Реакција која је наетупила у Немачкој и Јевјшпи ноеле 1848 год. иривела је расиоложење духова веома ногодно за ирихватање песимистичних учења Шопенхауерових. Овде лежи тајна његовог доеадашњег неуспеха и његовог садашњег уснеха: до године 1848 идеја нанретка, демократизма и оиште ереће била је идеја водил.а генерације. што се спремаше за револуцију; после револуције пак, која ни је рееирала, еве је било у дешперату н НГоненхауерово учење о ништавилу овога света и живота. о ништавноети евих тежњи н нада на поиравку несноеног етања животног иало је на плодно земл.иште: човек у очајан.у и неерећи налази најбоље утехе у признању, да је томе тако п да друкчије не може бити. 11 тако одиета у поеледњем деценијуму живота Шоненхауеровог од 1856—1860, слава његова подигла ее на нечувену висину (он је имао обичај да у том смислу рекне: _14ил је ириепео у Кајиро," јер кад Нил дође до Кајира. онда се зауставити не може, да не иотопи