Delo

ЈКНВОТ II ФИЛОСОФИЛЛ сав остали Мисир). н постао је „философ столећа." Та се слава још и до данас одржала (гНил је нриспео у Кајиро~ј и пре ће бити да расте него да опада. Док је у прошлом деценијуму број присталица његових износио једва 4. сада је њпхов број био велики (своје је ученике Шопенхауер делио. не у шалн. на апостоле и евангелисте. и сматјлао је себе као главу нове религије, која Ке јевропско човечанство иривести у крило иесимизма, те тако спојити јевропу и Азију у погледу религиском), а број обожаваоца и поштоваоца његова духа н значаја нопео се на хиљаде. Прва књига о ТПопенхауеровој ФИлосоФпји била су .. ВгЈеТе ићег <Ке Всћорепћаиег’ зсће Р1п1озорћ1е" од Јић ЕгаиепзТаЈТ-а 1854 год. Али је литература о њему брзо расла. Енглез га је један у ^УезТтпШег Г4е\леп 1854 приказао енглеској публици назвавши га „тајанственим бићем у у ФранкФу])ту на Мајнп“ (што се 1Попенхауеру особпто допало). Ускоро су расписиване награде за дела о њему. а већ су се и на университетима држали и засебни курсеви о њему (и данас нема семестра када на немачким университетима ко год не чпта о њему — проФесори ФилосоФије живе сада од њега!) Д то се време и велики музички геније КјсћагсТ \\ а8‘пег занпмао Шоненхауером и његову теорију музике потпуно акцептирао : доцнија слава Вагнерова овим је много учинила и за славу ТПопенхауерову. У то је доба н велики Толстој нисао једном свом иријатељу, да сматра Шопенхауера за најгенијалнијег човека на земл.и (кажу да је још и у 18**0 год. слика Шопенхауерова била једина у соби његовој). Последњих година добијао је готово сваког дана посете : многи су портрети његови тада израћени. Све до нослетка свога. услед нравилности живота. био је необично здрав: он је умро услед нлућног удара (Хип<геп8сћ1ај) у петак 21 децембра 18(50 год.. сам у собн. у углу својс соФе, над њпм је слика Гетеова внснла. 1\ад су га запитали где жели да буде сарањен. одговорио је: ..с*ве једно, наћпће ме.“ Његов гробни натнис гласи: «Артур ШопенхауерА‘) Гроб му се налази у Франкфурту на Мајнн. 11) При изради ове ОиограФије елужно сам ее ОиогрпФијом коју је дао велики иеторик иовпје Философије Кппо Пзсћег, у УШ евееци евоје „безсћхсМе Јег пеиегеп РћПо8орћхе.“ Ко жсли дета.иио ее упознатн еа животом Шоденхауеровнм, нека чита ту красну ОиограФИЈу.