Delo

ТРЖИШТЕ Л.УДСКИХ ТАШТИНА 379 џпгЈ); јесте ли кад год гледали џпг? Алн ја мислим да са *ама свако може играти, Мис Озбернова; јер ви тако дивно играте. — А је ли госпођа мајорпца млада и лепа. капетане ? продужп лепа пнтачииа. — Ах, мора да је го страшно бити жена каквога ОФИцпра! Мени је чнсто чудо како им и пада на памет да играју, н то у овом страшном ратном времену! 0, канетан Добене. сва се стресем сирота, кад помислим на нашега драгога Ђорђа. и на оиасности . ко.је сналазе јадне војнпке. Пма лн много жењених Офицпра у — том бата.вону . капетан Добене ? — Бог и душа ова иде без околншења на ствар — рекла је Мнс Вортова. Али је ова опаска чисто уметак овде ; она се пије чула кроз рупице на вратпма пза којих их је гуверпанта пзговорнла. — Баш нам се сад оженио један млад другар — рече Добен прилазећн опетк ствари.— Ту је била нека давнашња наклоност, а обоје су чисти као црквени мпшн. — Ала је то дивно ! Ала је романтнчно ! — повпка Мис Озбернова. кад капетан изусти „наклоност“ н „чисти*. Та га њеиа симпатија овесели. — Најбо.Ђи је младић у батаљону — настави Добен. — У целој војсди нема храбријега нн лепшега официра. А како ли бн ви само њ\ заволели. и како ћете је заволетн, кад је познате, Мис Озбернова ! Ова млада ледн помпсли да је ту куцнуо онај час . већ п по оном Добеновом врпољењу, п по узнемиреном лпцу, и по тапкању великпх м\ ногу о иатос и хитром откопчавању п закопчавању блузе итд. итд. Мис Озбернова је, велим, већ мисдила: чим се мало. мало прпбере да ће он своје срце открити сасвпм, и спремала се: да га пажљкво саслуша. Часовнпк се стаде мучпти да откуца дванаест часова . и кад отпоче . Мпс Озберновој се учипп да ће то трајати чак до једнога часа по подне. Тако је сад споро откуцавао овој заседело.ј девојцп. — Али ја нпсам дошао да говорим са вама о свадбн , т. ј. о тој свадби... то јест... овај.. не... хтедох рећи драга Мис Озберпова да сам дошао због нашега драгога Ђорђа — рече Добен. — Због Ђорђа У — издаде се Мис Озбернова тако. да Марнја и Мис Виртова прснуше у смех с оне стране браве, па се мораде насмешитн н сам бедни Добен, јер је знао шта то све значи. пошто му је Ђорђе често у шали говорио: — бре. Ђорђе. шго не узмеш ону нашу матору Цену ? Она би пошла, само кад би је ти затражпо. Кладим се с тобом са пет против два да би. — Да, о Ђорђу, дакле — продужи Добен. — Знам да је било неке размирице између њега и старога Озберна, а ја тако волнм Ђорђа, знате да смб живели као браћа, да се надам. и да молим. да ствар легне. Мн наспгурно идемо ван граница. Мис Озбернова. То може бптн колико до 11) Нека врло жцва нгра.