Delo

ШИНО ОГЛЕДАЛО (КАРЛ ИМЕРМАН) Покаже л ти црте *т>уте огледало : С мрачна чела и из ока муња бије, Реци да му до истине није стало, И узвикни: не, то моја слика није! Ну, ако се на те смеши лице слатко, • Бупко лице, топло, мило неизмерно: Знај истину тада збори стакло глатко II преда те слику твоју ставла верно Хоћу да му сад помогнем, жел>о жива И да признам да истину вазда збори: Зар роА)ену моју грешку не открива Када твоје дивно лнце сумор морп? Ћ ЗРД И (РОВЕРТ ПРУЦ) Колико те .вубим, мнла, Никада ти не ћу рећн, У срце се тајна скрила, С 1вом ћу једном гроб лећи.