Delo

392 Д Е Л О Истива он исприча п како је г. Озберн изгледао, п како је звао адвоката, како му је бпдо за днвно чудо што се г. Озберн нпје нн на кога извикао. а кад се наставпше внну. бејаше пун спекулација и нагађања. Али те спекудацпје бејаху све помућенпје са сваком чашом више, такода га најзад нико није више могао разумети. Доцно у ноћ иосади у један најмљени Фијакер каиетан Добеп својега госта, којн је већ ваљано штуцао, н клео се свим на свету: да ће бнти хик!... хик!... капетану пријатељ до гроба. Кад се капетан Добен опраштао са Мис Озбериовом, рекди смо да је потражпо да му се допустп још једном походити је. Уседелица га је чекада неколико часова идућега дана. Да је капетан тада дошао и да је поставио оно нитање, на које је пмада већ сиреман одговор, она би се зацедо изјаснида за прнјатеља својега брата, н лако се могдо израдити да се љутити отац номирп са својим Ђорђем. Ади поред свега њепога очекнвања. онога нпкако не би. Имао је он да посвршава своје сопствене носдове, да се впди са својим родитељима, и сутра дан рано одјездн па ,Муњи“ својим пријатељима у Брајтон. У току овога дана дознаде Мпс Озбернова за очеву наредбу: да се онај никоговић, капетан Добен. никако не пушга преко прага његовога дома; и тако, ако је она икакве наде гајнла у срцу сво.јем, да јој је се ваља оканути. Дође н г. Бодок и био је необпчно нежан према Марији, а иажљив нрема нераснодоженом старцу. Јер, п ако је овај рекао: да му је срце на месту сад, срества, ко.јима је хтео себп олакшати ннсу каида успеда, те су га очсвидно догађајп од ова два дана грдио садомпдн. ИасхавиЦе се)