Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ и ЊЕГОВЕ ШКОЛЕ У 1896 7 ГОДИНИ — НАСТАВАК I 1 Историја питања о цркви св. Спаса дуга је и проткана ситницама, које би скупљене нзазвале чуђење у читаоца непосвећена у одношаје који постоје у Турској и на Патријаршији, а оног коме су познати методн рада ове последње утврдиле би само у уверењу о њеном вероломству. Ну, с обзиром на смер овог писања, њу ћу овде исписати у кратко, до онога тренутка кад се ппгање дотле потчињена значаја, изметло се у питање највеће важности тако да му се као најнепосредннја последица може сматрати гштање владичанско. По оцепљењу Срба од Патријаршнје, које се у Скоп.ву десило у 1869 години, један део Срба остао је и даље у заједници с њоме. Ово је учинио с тога, шго је предвнђао последице које би га снашле, ако би нначе учинпо , и што је очекивао да ће Патријаршију образумити стварање бугарског Егзархата и упутитн је да буде попустљнвија бар у областима ван граница грчке Велике Мисли. Од трн цркве. које су постојале у Скопљу, Срби су успели задржати цркву св. Спаса, док су цркву св. Богородице и саборну цркву скопаљску, св. Димитрија, отелн Егзархпсте. У овој цркви Србн су и даље продужилн служити на словенском „као и пет етотина година дотле“, као што рекоше у једном меморандуму