Delo

Д к Л 0 396 упућенои Патријарпшјц. Црква је нмала и имања , од којег ее. поред других прнхода, нздржавала и срнска школа све до наших последњих ратова с Турском, када је и она престала с осталнм српским школама у турској Србији. „Од 1869 године до 1879 године, каже се у томе меморандуму , ми грађани. у друшгву с наших пет свештенпка , издржавали смо цркву ц школу, не плаћајући од цркве нити свештеницима нити певцима, а само смо плаћалн учитељима, и то с врло великом економијом. Од 1879 годнне настали су, као што је речено већ у ранијим врстама, мучнп дани по српски народ у овизг странама. По оскудицц сваке манифестације народне му свести нзгледало је да га и незга. Овим п другим за Србе неповољним погодбама, о којима ће бити помена у даљим редовима, користили су се у Скопљу настањени Румуни, овај п данас већим делом главни елеменат у појму „грчке народности“ на Балканском Полуострву. Онн, кад нм је народ, из својих сопствених побуда,1) уступио само десну певнпцу за грчки језик, успелп су увући се и у црквену епитропију, и 1890 године пред Ускрс, подстакнути грчким консулом у Скопљу, а имајући за то пристанак ондашњег митрополита Пајсија, Грка, избаце из цркве све словенске црквене књиге, изгнају свештенике српске, укину словенске возгласе и узму и леву певницу. .Једном речју цркву потпуно погрче. Ну, у ово време већ се почео осећати прекрет у држању Срба. У место дотадашњег потпуног одстрањивања од свега што се тнцало народног га напретка настаје доба напора да се отму ишчезавању. Ово нп Бугарима ни Грцима ннје могло бити право, и да би нокрет омели у граду, којн служи угледом другим местима, они су ударилп прво на св. Спас, рачунајући да ће одузевши покрету стожер с њиме изићи лакше на крај. 1) У меморандуму иоднесеном Натријаршији каже се: „Године 1879, видеКи да се Леше овде (у Скоп.ну) ирикупило прилично странаца, Влаха и Румуна, од којих неки Оеху чиновницц на жељезници, неки пак царски ннжињери, неки доктори и занатлије, а желећи да увеличамо приходе наше цркве и да у неколико одамо почасти странцима, поставили смо да се за једном певницом пева грчки, а за другом словенски; летур^ија пак да се вршн сва на словенском језику , пошто наши свештеници не знају грчки. Тако је <1ило до 1890 године.а