Delo

С1'ПСКИ НАРОД 5’ СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈП 397 Лпшени цркве, коју су имали вековима н коју су могли очувати у много тежим данима од онпх кад им је отета. Срби су упорно тражили од Патријаршије да отклонп овај зулум н да у цркви поврати старо стање ствари. Патријаршија је од 1890 па до Ускрса 1896 године, услед оваких преставака Срба, донела била равно седам синодалних ремења, да се поарати зШиз цио ап1е иогрчења. Она је ова решења саопштавала представницима Српства и Словенства у Ц,ариграду; алн шиљући их скопаљском Митрополиту, она га је, у исто време, тајним наредбама, упућивала да их не извршује, него да срествима, која ће он сам проналазити у Скопљу, одлаже њихово извршење. И овај је то могао чинити кроз приличан низ година, захваљујући у нрвом реду окриљу Патријаршије, а за тим и сплеткама, које имају успеха само у Турској царевнни. Питање је дакле стојало отворено све до почетка 1896 године. Дотле га је народ стално само подгревао и у Скопљу и у Цариграду, увек мирним путевима; од ово доба оно узима тако озбиљан изглед, да су чак и турским влас гима задавали бриге они догађаји, који су се почели дешаватп. Поред свог локалног, скопаљског, значаја, питање св. Спаса тицало се и целе Епархије. Њој је тешко падало што су ов\* цркву, чије се име и постање везује народннм причама за словенску слу.жбу, отели Грци, те она својим приходима помаже постојање грчких такозваних „добротворних установа“, које су велики део Епархије отерале биле у Егзархат. Мнмо то пнтање је занимало целу Епархију и с тога што су се у св. Спасу, као епархијској, саборној цркви, рукоиолагали за свештенике свп епархиски клирици; што је Епархија знала да се, сем неколпко десетина погрчених Румуна у Скопљу и десет до дванаесг ]>умунских кућа у Кочану , ие може говоритн нп о најмањим оазама грчким у Епархији. Она је знала да је, п мимо сва противна тврђења, у њој иретежна маса ире ерпска, него ли и бугарска. И ови клирици њени, не могући се, услед уобичајене непокретљипости Митрополитове, рукополагати нигде на другом месту до у скопаљској катедралној црквн. рукополагани су били често пута на начин , којп је бпо врло чудан, је]> они нису знали грчког језика. У погледу на словенски језик у црквп Гркоманп су бнлп толико нетрнљпвп п Дело XIX 2(1