Delo

4< )2 Д Е .'I О Упоредо с овим, Патрнјаршпја је п другим путевима настојавала да се спор решн у дгху њеннх последњих упута, на основици дакле да се словенској службп да само лева певшца н нншта више; чак није допупггала нн општину, у којој би и Србн били представљенп, н ако је у прилнкама скоиањска онштина нредставник целе Епархије. Мпмо све то, она је, супротно сваком реду, обилазила чак п Митрополита, и неиосредно се обраћала п01‘еднни.л[ члановима грчке општине нли самој општини. Пославшн Митрополиту упут да цркву на сваки начин отвори, она је једновремено с тиме послала непосредно, кришом и од самог Митрополита, Гркоманнма писмо (од 4 јула 189(3 г. Број 4049), потписано самим Патријархом, V коме им саопштава заповести послане Митрополиту п јавл>а да је цигли уступак Србима лева невница, а све осгало што се н цркве и њеног прихода и нздања тиче да остаје грчкој онштини у Скопљу. Она ио овоме писму ТТатрнјархову пма да остане и као епархиска општина. Кад је један од представника Словенства у 11,ариграду скренуо пажњу ондашњем иатријарху Антиму на овај неупутни поступак, он му је одговорно да је то измишљотина и лаж, п ако је први имао у рукама чак и превод тог писма. Овај је ииак оћутао на ту реч. Колико је мало часности било код наследнпка Првозваног Андреје, а колико неумесног поштовања према светињн Патрнјархове личности у овог представнпка! И да ли је бар помислио на речи свог земљака Нестора Кроничара: Сутт бо Грецп лбстиви до сегоднл“. Упоредо с ГТатријаршијом радила је била н званична Грчка противу ,Срба. ТБен консул у Скоиљу чинио је што је год могао да помогне Гркомапе н подржи их у отпору. Он при томе није презао чак ни да се изложи подсмеху. „И ако је, — читао сам на једнолг месту, — св. Спас затворен од онпх нереда о Ускрсу, он је јуче (23 априла 189(3) ппак био отворен. Јуче је, на дан грчког Краља овдашњи — скопаљски грчки консул чинио у њој благодарење; и, што је чудновато, власт му је у томе ишла на руку. Кад је Митрополит одбио службу, за коју га је консул молно , јер је црква , услед нереда затворена, овај је пшао неколико пута валији н молио за посредовање „дасене би — говориоје — изложио подсмеху /