Delo

КРИТИКА II Г.ИВЛНОГРАФИЈА 1(57 етиодогпјом) (9.—61. стр.ј В. Лзвештајн о археолошким наласцима (01. до 103. стр.). Г. Гадовп , којп се тичу разннх области сгарословеиске ку.ггуре 1103.—118.). Д. Радови оиће нрироде (118.—124.). и Ђ. Додаии. На стр. 133.—135. има „индекс писаца*. Нидерлу су помагали многн словенски научипди. па п неки несловенски. Алп као што јс међу радовима, о којимасеу „Уе81п1к:<-у говори, мало, веома мало, који се тичу српске старпне, међу сараднпцпма нема нп једнога српскога имена, те би то било као неке врсте сведочанство, како се у нас мало, или још боље нимало не радн на испптивању срнске н словенске прошлостп и старина у области српских земаља (н.зузев заиадне крајеве, где је рад на археолошком иснптивању организован и концентрисан). У овом погледу Бугари су нас канда престигли — ;калосно, али и пстииито ! На стр. 17.—25. реФерује Ђ. Нолпвка о „Прнступној академској беседи* г. Љ. Стојановића , о Јагпћеву н Облакову реФерату п одговору г. Стојановића у „Делу за мај 1897. н о односима Хиртове теорпје ка теорији поступних прелаза Ј. Шмита; налазп по неко добро зрно, али налазп да је врло мало грађе научне позпато да се иа њој мо;ке извести теорија о постанку српскнх дијалеката, и да сама компактност словенског становништва на с. 3 и блискост српско-хрватскога тнпа језиковнога ка старословенском (прасловенском) нпкако пе говори у прилог онако Формулованој теорији (23. стр.). Сваки, који жели упознати се са стањем сувремепих археолошкнх студија о Словеннма и из области словепске, може с коришћу прочпгатп ово ново пздање. Ми му од своје страпе можемо пожелетп успех, какав н заслужује. с. н. т. ВосИппу песП1 сШ 2ас1гића V ргауи б1оуапбкет. 8ераа1. Каге1 Кас11ес. Праг 1898. вел. 8-на, стр. 13(5. (Издао га писац с помоћу Чешке Академије цара Фрање Јосифн). Писац је носветио ову расправу Балт. Богпшпћу , позпатом зналцу словенскога права. 0 научној вредности нека пзреку суд наши правници, зналци словенскога права. Ми смо само ради да на овај посао скренемо нажњу њихову, а да ће пх иптересоватп, не сумњамо. Радп боље иреноруке навешћемо садржину ове студије: I. Лптература н пзворп (сгр. 5 до 10.). II. Задруга на словеискоме југу: А. Ново доба. Б. Старо доба. (стр. 10.—40. п 40.—49. Ш. Задруга према р\ском праву А. Ново доба. Б. Старо доба. 49.—73. IV. Породичпа заједница (пе<Н1)у чешком праву 73.—104.). V. Породична заједнпца (задруга) у пољском праву (104. до 126.). VI ПорОдична је задруга основнп елеменат словенскога друштвенога склопа (126.—34.). VII. Правнп карактер задруге (134. — 136.). Дело са оваком шнроком компаративно-псторнском основом, н еамо да изнесе резултате науке о овом за нас зиаменптом пнтању правпом , заслужује