Delo

163 Д Е Л О озбиљну пажњу, и ми га препоручујемо с тога гледншта сваком. којп се интересује о овпм питањнма, оетављајућн да стручњаци изреку научну оцену бЈпе 1га е1: еДив.10. с. н. т. Средњобугарски глатоуст. — У ./Извештајима- (ЗИжип^в1зепсћ1е) бечке академије наука (филос. - истор. разред , књ. 139.) штампана је расправа професора В. ЈатКа о једном ново пронафеном споменику старога словенског језика средњобу* гарске реценсије. Руконис пма у себн беседе Јована Златоуста, а, по језпку н по словпма судећп, може бптп постао крајем XIII. плп почетком XIV века. II он је дошао. с Добромпровпм јеванђељем, с пстока у Беч, те је сада у Јагићевпм рукама. Споменпк је овај (250 листова осмине) значајан како својим садржајем (31 беседа Златоустова), тако п палеограФСКНм, орнаментскнм и ортографскпм одлнкама. Јагпћевој расправп је задатак да споменпк оппше ц садржај му прпкаже. А да бп се што боље впде.10 какав је језпк у њему. овде је штампана п цела она беседа Златоустова, која је позната у старпјпм редакцпјама у Клочеву глагољашу и у Супрасалском зборнпку. На крају су расправе пздаваочеве напомене тексту словенскога превода, а затпм п поређење овога средњобугарског (синајског) текста с помен}тнм старпјпм преппсима у Клочеву глагољашу и Супрас. зборнпку, а и у Мпхановпћеву рукопису, Свп пак ови ст. словенски текстови нотпчу из једнога врло раног, јамачно још у X веку извршеног, превода.