Delo

174 Д Е .1 0 сона : 1 турски елементи, унесени у руски језик ире татарске најезде које речп п изрази турскога порекда у руском језику датирају из заједнпчке епохе словенске ; 2) не.чачкги латински и романски елементи у руском језику ло ХТ века (одредптп разне епохе. у којима су ове иозајмпце извршене, ц показати које су руске речи немачког, латпнског н романског порекла још из времена словенске заједнице) ; 3) утицај заиада на руски језик у времену Петра Великог (одредити путеве, којима је руски језик извршио позајмице из језика западних у епоси Петра Великог). По члановима 4., б. п 7, Михелсонове зад\жбине награда ,је трострука: од 1000, од бОО и од 300 рубаља. Ове се награде одређују сваке треће године, почевшп од 16 декембра 1900. годпне. Рокјеза подношење списа (у рукопису или штампаних) 1. марта последње године стечајне (трогодишње перподе, сада дакле ''за периоду 1898—1900) 1. марта 1'0. године. — Овај је позив достављен п нашој академији наука и уметности с молбом да се што ширим круговпма до знања достави. ММЕТНОСТ Изложбе. — Прошлог месеца биле су у Београду у згради Народне Скупштине две изложбе: једна је изложба српске слпкарске школе, а друга г-ђе Берте и Ристе Вукановића и С Роксандића. У првој изложби било јенајвише портрета (бојом и кредом), које су радили ученици српске сликарске шко.те. Друга изложба отворена је предавањем Мих. Валтровића „О уметностп.“ У овој је из.тожби била изложена и награђена слика Вукановићева ,,Дахије“. Од радова г-ђе Вукановићкс пма врло много портрета и других радова изведених у кожи и на цинканој плочи. Роксандић је изложио статуу гРоб“ и бис-ту краља Александра. Критика се врло леио изразила о овим радовима младих уметника. а нарочито је леп нриказ изишао у „Звезди^. Исконине у Нриштнни. — На путу из Приштине за село Угљаре ископан је један сзркоФаг римскп камени гроб). У гробу је нађена лубања и кости сахрањеног велпкаша. Од старнна и новаца није ништа нађено. Пре неколико година ископани су саркоФази и блнзу манастира Врачанице на брду Гласовнику, где је некад био кастел римски. Камење од тих саркОФага налази се и сад \ прпштинском парном млину. Археолошка открнћа блпзу Бодена. — Сељани у воденском крају (вилајет солунски) открили су недавно у околини ове вароши, недалеко од манастира Св. Илије, најинтересантније старине. Но неколиким натписима даје се извести да су то рујине УРЕДНИК Др Драг. 31. Павловић античке вароши Едесе. У подножју брежуљака који затварају воденску равницу сељаци приликом окопавања баштованџиница наишли су у земљи на један правоугаони камен са натписом, као н на одломке једног стуба што све наличи на рроб. Имена краља Филипа и вароши Едесе понављају се чешће на натпису. Све околно земљиште показује трагове многобројних рујина свакако од највеће вредностп. Месне власти, благовремено извештене о овоме, иредузеле су потребне мере да спрече сељане да сами претражују ове драгоцене старпне. Солунски валија послао је на лице места ннжењере с налогом да му о овоме поднесу тачан извештај. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Новнјубилеј Сундечнћев. — Недавноје Сундечић славио педесетогодишњи јубилеј свога књижевнога рада, а сада ће, 8_јжтобра, прославити педесетгодишњицу своје с.вештеничке службе. Славнстн у Београду. — Ових дана бавило се у нашој средпни неколико мла},их словенских научнпка, којп су ради својнх научнпх студпја нарочиту пажњу пок.тањали „Народној Библнотецп*. ПроФесор чешкога унпверзитета у Прагу «1г. Б. Поливка сабирао је варијанте народнпх приноведака из некнх старпјих збирака ; лектор слов. језпка у бреславском уннверзитету бг. Р. Абидст желео је да добије акцентованих текстова, који су му потребни за српску хрестоматију, коју је рад издати за Немце, као што је издао за Русе, а и због акцентолонјкнх студија; доценат бечкога унпверзитета бг. Матија Мурко радио је на сабираљу грађе за своје велико дело „О утицају немачком на словенску романтику14, од којега је први део (Л)еи1бсће ЕЈиПиззе аи! сПе ћбћтГзсће ЕошапНк) угледао света прошле године у Грацу и врло лепо био примљен у словенском ученом свету, јер ће други део бити носвећен јужнословенској периоди романтизма; доценат петрогрдског универзитета п библиотекар царске академије II. А. Сирку желео је да се упозна са неким руконисима Народне Библиотеке, али због краткоће нремена ц са других разлога није стигао да то урадц. Сваки од ове господе ради на оном великом делу, што се зове словенска наука н сваки је од љих већ доста ириложио ) опћу ризницу словенску, сваки је ириложио бар нешто и за иознаваље нашег језика, наше кљнжевне и културне ирошдостп. 1 о треба да имамо на уму и да смо им захвални. па да се према љима и нокажемо гостољубпви домаћини и словенски прпјатељи, и да ножелимо да их опет што нре виднмо у својој срединн — на корист срискс и словенско науке и словенске ствари. ВЛАСНИК Ст. 31. Протић