Delo

II3 ,1) Е Р М 0 Н Т 0 Е А Не смеј ми се над пророчком сетом; Ја сам знао — пала судбе ооићи ме неће. * Ја сам знао да ће глава коју зовеш светом. С твојих груди 110д ханџар да пређе. Ја сам теби казб: срећу, ни глас славе прави Ја наћ' нигде нећу, а настаће час крвави: Ја ћу пасти и смех злобног врага Оцрнеће мог ђенија млада, Ја ћу пасти, не оставив трага Мојих нада, мојих љутих јада. . .. Ал’ без страха ја чекам свршетак; Давно ј' време крају жића мога, Нек свет згази мог венца почетак, Венца песме. венца трновога Нека згазп ! Плакб за њим нисам ! . . . Оправдање Кад низ јадних успомена 0 заблуди грешних страсти, Место славе и имена, Твој друг преда људској власти, Дело XX 12