Delo

п у т н и ц л 23 — Трупац си ти, племенити лорде, иосле овога! — рече Цветков, који се сав завукао у доглед. — Парламентарни израз ! Ти или лажеш или од леноте ич не одбираш. Она је идеално лепа... Кад је из близа видиш, па ако ннси енглеска „сунђија”, онда... И .,еунђнја"... веома нријатно ! — подругљиво прекиде милорд. — Како смеш рећи: „ништа особито.” Шта је за те особитоУ... А Васица мушки управља чуном. Виднш како вешто простриже испред крме американчеве... Мушки! — Не, лепа је дама, кажем вам! — рече, никоме се не обраћајући обли дебељко, чистунац доктор и ситно се засмеја. — Па још и са предстражама, као што је у реду, н у оиште... Хо-хо-хо... весело се засмеја матори старији артиље])иски ОФицир, који се интересовао собарицом. — Већ зарза момчадија! — рече .,дедо” н махну руком као човек који види да нема наде. — Та погледајте н ви, Пване Пванићу, иа ћете п сами... знате... — рече иолугласно доктор, нружајући му доглед. Шта да гледам? Као да нисам виђао сукње ? Виђао сам ја. Видећу их и без догледа. Не бој се, путница ће вечито стрчати на крову, кад има такве каваљере... Само ће дежурноме сметати! И мрнари, разасути по огради брода, ниљили су у чун. А за то време наредник Матејев обилазио је клипер и полугласно мрнарима подвикивао : — Пазите, момци, да нико, значи, ружне речи не прослови. Сачувај боже. иначе ја ћу вас... И наредник је завршио, истина сасвим лагано, претњом коју су пратиле најпогрдније речи. — Значаре! Јави капетану да чун с консулом долазн! - викну дежурни плаво јко Бакланов и давши наредбу дежурним мрнарима, који добацују конопце с брода, стрча жустро с моста и пође у еусрет гостима.