Delo

КРИТНКА II Г.ИПЛИОГРАФИЈА 5< )Н срца радовати (проФесорски клише!) шго је то учииио.1) Тако смо онда у Стерији и моглндобиги правога творца нашпх, чисто сриских п оригнналиих, шаљивих игара, романа и саставака“.2 3) — Ово су ансолутне непстине, заблуде, које се могу чути само на стереотнпским проФесорскпм предавањима. Овде се истичу две главне мислн , које нпкако не стоје. Прво: никоме не бисмо призналп да је Ј. ПоповиК творац нашнх, чисто српских и орпгиналннх шаљивнх игара, да је „вадпо своје комедије из живота народног.м Да је оп вадио своје комедије из жпвота народног, оне би биле такве да бисмо морали признати да су лпца у њпма наша. Пстпна је да има две комедије за које се може реКн да су такве,*) за гошто јс ту, у њима двема, хтео наслпкати стварна лпца, лица из своје околине, алн то никако не може одбранити г. Савпћа кад иза њих две пма множина других које ннсу такве. Ако у њнма двема п нема много комике, опет могу да се читају, јер за лнца у њпма мо.кемо реКн да су наша, док се међутим за лнца осталих комедија то не мо.ке реКп. На свима осталим комеднјама, још боље него на оне две, јасио се видн да Јован Поповнћ ннје „комедиограФ“, већ моралиета, којн не пзноси лица пз своје среднне. него лица, која сам ствара да би на њпх применпо своја моралистичка начела. —Друго: г. Савнћ се ,.од срца радује* штојеЈ. 11оновпћ прешао од трагедије комедији. Ту је г. СавиК врло рђав п логичар и естетичар. Ово се може само жалигн, јер, бар код ннтелнгенгннјпх чпталаца, дуже Ке се задржати Иоповпћева трагедија, него лн комедпја. Како слаб, како конзерватнван нзгледа г. СавиК кад га уноредпмо са расправом Јована Рпстића о Ј. Ст. ПоповпКу !4) Још кад се узме да је Ристић писао опда кад је Ноповић уживао огроман глас, да је нисао онда кад је критика бпла слабија него данас. II г. СавиК дође иосле читаве три деценије да покварн све оно, што је један паметан човек пре њега створио ! 3.) Јаков Игњатовић. Нема сумње да морамо посветнтп неколпко речп Јашн ПгњатовпКу политичару , пре него што бнсмо прешли расправн г. Савпћа оЈ.Пгњатовићу романсијеру. Морамо с тога, што бнсмо иначе сгеклп врло рђав суд о г. Савићу, оцењујућн његову расправу без оеога првог. Бистар човек, бурпе нарави, као и времена у којпма се родпо п жпвео, Јаша није могао остати наснван, него је п сам узео учешКа у бурном полптичком животу свога народа. НеКемо се унуштатп у претресање тога *) прешао од трагедије комедији. 2) в. стр. 68. „Слике и Расправе“. 3) Овде мислим: „Кир-Јан>у4< п „Београд некад и еад“, не „Поконднреиу 1пкв\ коју г. Савић ставља напоредо са „Кир-Јањом.“ *) в. „Гласник Друштва Срб. СловА св. VIII.