Delo

504 Д Е Л 0 Јашина рада, али морамо поменути његов крајњи резултат. Јаша постаје, као озлоглашени ,,маџарон“, толпко омрзнута лпчносг , да се његов литерарнн рад гогово сасвим иегпра; да се у Летописуц, коме је он бпо уредник, што је најглавннје неко време и без сарадника , његова књижевна педесетогодишњпца прославља тиме пгго се у „Летописц пушта један чланак којнм се износе миннмалне ствери пз његова жпвота и набрајају његова дела; да се, најзад, ни над затвореннм гробом, не затваРаЈУ уста погрдама. — Како стоји г. Савић према Јаши ? — Г. Савић. оцењујући Јашу романсијера, није био нн толнко јак нп толнко орпгиналан да се издвоји из круга своје околине , да апстрахује осећање о Јашн политичару, већ је нодлегао њену утицају, шго није доста ласкаво за његову самосталност. Пре говора о Јаши налази се увод1) чији се прави смер опажаодмах чпм се пређе на расправљање о самом Јаши. Овај увод нам је најбољн доказ да г. Савић збиља иодлежи утицају своје околине , јер да његова околнна није онако мислила о Јашп, он га ппкад не би створио. „Песник доброг п благог срца, вели г. Савић, избегаваће у безазлевости (!) својој и да ирнкаже ружан и иодао карактер, — онједобар те су му и особе у главноме добре“.2) „....Према реченом не да се друкчије нп зампслити, већ да ће песнпк површннх назора, превртљивог уверења и лабавог карактера створпти особе, које су опет нрема њему. Он не види н не осећа, да су карактерп у његовим делима врло сумњивог морала, јер пх мерп ирема свом моралу, о чпјој је ваљаностп скроз уверен. Он не ствара ниске карактере зато што хоће, он нх ствара зато што мора“:1) вели г. Савић. Сад је бпо врло лак нрелазак на расправу о Јашн. Згодан, потребан, мост учињев је н сад треба само прећи. п г. Савић је прешао. Расправљајући о Ј. радовнма г. Савнћ узима од романа „Милана Нараиџпћа® н „Натницу", а од расправа: ,/Србин и његовз поезија“. Одмах ћемо замерпти г Савићу зашто узима само та два романа Ј. И. и зашто узима једино ову расправу његову. Ова два романа не ирестављају нн цео, нн најбољн Јашин рад на роману, а ова расправа још мање нреставља цео његов критичарски рад. Има он н више романа, који заслужују да се о њнма говорп, н још коју расправу која то нсго заслужује. Да видимо колико се може одржати како г. Савићев увод, којн је чнтава теорија, тако и његово расправљање о Јаши. Оно што је г. Савнћ изиео као „упутрашњу везу између песпика н дела“ ннје та веза, оно је само лепа комбннација, г. Савићу згодна за судове о Јаши и Шанчанину. Нека се г. Савић ооврне натраг н сетн „драмског ирвенца“ иЈ. Ст. Поповића. Нека тамо потражи унутрашњу везу п наћи ће је. Тамо ће је наћи Заш1мл>ива ствар: г. СавцК није започео ни једне раснраве без увода. 2) в. стр. 70. „Слике и Расправе.“ ’) в стр, 8) „Слике и 1’асправе“.