Delo

506 Д Е Л О л;ете готово свуда рећи да нпје једноставан. Даље на догађајима, којп су често врло неодређени, брзи, нзненаднп. Најзад, то се може изучити на стилу, описнма, као и разним ситнијим стварима које иду у мајсторску вештину. Ево на овоме се може то пзучпти, а не на томе: какав је нисац, таква су лица, и обратно. На послетку, г. Савић се дотакао и Ј. хумора. „Она (Ј. шала) има некн задах на крчме врло ниске сорте, на касарне или на собе у којима господаре слушкпње н пединтерн“, вели г. Савић. Желели бисмо видетп ђака, којп ннје бпо увек осигуран од куће, а живео ђачки, који се не би паемејао прочитав она два листића у „Мил. Наранџићу" о Јурењу поверилаца.1) За хумор у осталим делима може се одговорити да је онакав какав треба да буде Баш згодно ! Сетих се „Џек-а“ („Јаск“). Ја сумњам да би г. Савић зарад својнх господских осећања предложно да се искину опа два листпћа у којима је сцепа између собарцце, куварице и кочијаша.2) Да завршим. Могао је г. Савпћ мислнти о Јаши како је хтео, осећати шта је хтео, алн ппкако ннје имао права сугерисати таква осећања и другоме. 4.) Др. Милан Јовановић Говорећп о покојном Д-ру Јовановпћу, г. Савић нретреса његов рад на критпци, драми, и иутоппсу. Нретресање критичког рада његова почиње он разматрањем Јовановићеве расираве „Поглед на драмску литературу о Косову.“3) На овом месту г. Савић испитује да лп Јов. има право узимајући Милоша за „главног јунака“ или не. По г. Савићу, нема. Мишљење своје доказује г Савнћ тиме, шго побија оно што је Јовановић навео као атрпбуте трагпчног јунака. Већ по овоме његову претресању о „атрпбутнма“, „заплету“, „кривнци“, види седа г. Савић и на овом месту стојп на оном нстом земљншту на коме је стајао оцењујућп роман. На пме, он не осећа да ни Лазар ни Милош не могу бити „трагички јунак* зато што нису довољно индивидуалпсанп. Ако би когод и могао бити, то би могао само Милош, јер у њега има до пекле те пндивидуалностц те зато Јовановпћ није много погрешио кад јс под утицајем еитузијазма означио Милоша таквим. Читајућн г. Савићеву расираву, хтео сам се с почетка преварити, мпслећп да г. Савић тачно осећа да косовски материјал ннје згодан за трагедију. Кад сам иак после узео и прочитао његове „атрибуте“ н остало што он тражи од трагеднје, увндео сам да је он дошао до тог закључка само зато, што се Јоваповнћевн атрнбути Мплоша ие ') в. стр. 74. — 76. „Милан Наранџићи. 2) в. стр. 25. и даље „Јаск“ 3) Види „Глас“ XVIII.