Delo

КГИТИКА И БИБЛИОГГАФНЈЛ 507 нодударају га његовим. На. тај сам начпн бно на чпсто са г. С авићевим понмањем трагедије Да г. Савић збиља нема тачног осећања за то впди се по његову рецепту, по коме бп Милош могао бнти трагпчан јунак.1) 11о томе његову рецепту требало бп Мнлоша ,.окаљатп“, и он бп онда могао бнти трагпчан јунак. У осталом г. Савић и ако је преписао овај рецент, и сам сумња да би писац са таквпм Мнлошем нмао успеха. — Г. Савић спомиње да Јовановић узима п „иогрешку“ као атрибут Милошев и за то вели: „Погрешка нпје ннкад аи била атрибут трагичног јунака, већ компчног. Преварптп се у рачуну не утиче никад жалостиво већ смешно бар на дру.ге.“2) На ово последње готово бих се усудио рећн да свака ногрешка и приближног калибра Милошевој може увек изазвати осећање грагичног а не комичног, а већ Милошева „погрешка“ увек п код свих. У претресање драмскога рада Јовановнћева не уиушта се, излаже само садржнну његових драма, главно је да закључује да Јов. нпје бно драматичар, већ лиричар „чисте крви“. Расправу завршује путописом. Оио неколике речн које је том прилнком нзговорио могле су бити безонихснлннх Фраза. Занимљивоје да је г. Савић поводом говора о путоппсу, рекао да не зна никога ко бн Јовановића иретекао у „духовитим реФлексијама“. Ако је мислио напутописе г.г. Милићевића, Шапчанина или Рашића, разуме се да не, али није требало да г. Савић заборави натипски пример тога у нашој књижевности: Љ. Ненадовића. 5.) Милорад Поповић Шапчанин Највећа корист ове г. Савићеве расправе су неколика саоиштења о Шапчанину. Саопштења, велим, зато што су судови о Шапчанпну нли нетачни или пак већ утврђени, (нпр. суд о драми, за коју г. Савнћ вели да је слаба), Г. Савић вели да је са Шапчанином провео нижу гпмназпју. сгановао с њим заједно. Из тога доба саопштава нам интересне ствар чице,-којима се није умео нли није могао користити. „Видећи како се мучп3) ја сам се просто грозно да пођем његовим трагом“,4) велп г. Савић. Мало даље : „ ... и уверавао ме је, да нема нншт’ слађег на свету. него песму спевати и о песничкој слави сањати“. И ове а и друге успомене из тога доба могле су довести г. Савића до јединог тачног суда: да Шапчанин није песнпк, да у њега без мало нема бптних елемената песнпка: осећања, вештине и мпсли. ’) В. стр. 122. „Слике и Расправе.'2) в. стр. 117. „Слике и Расправе“. *) Шанчанин — пишући песме. 4) в. стр. 132. „Слике и Расправе“.