Delo

Д Е Л О 508 Прол азећи врсте песгшчког рада Шапчанпнова г. Савић, пзгледа, и сам осећа слабост његове лирике и ако то нигде отвореио ие казује. Да би може бптп избегао незгоду у којој је, он ствара реторске реченице које нису срећне. Тако он вели : „У њпма (песмама) је Шапчанип поглавито идеалиста н свагда се мирпо креће но траднционалнпм упутствима свеогпите лирике".1) Место да каже да је Шапчанин слаб лпричар, место да каже да чисто изгледа да но нека лепша, јача несма није његова, г. Савић мпрне савести избацује горњу реченицу. Каква је ова наведена реченнца, такве су и остале. Г. Савић пзбегава да каже којн стваран суд о целој лнрици, да је квалификује. Он говори о , ритму“, „слику, вели да су у Шапчанпновој збпрцп2) иесама три песме пз „несничког нредговора“ најбоље у целој збнрцп, што за нас још не мора значптн да су н добре. Ако Је судова мало, Фраза је и сувпше : „ . .. Друге (песме) опет показују сптуацнону слнку са реФлекснјама ...; где дакле ситуациона нластика наткриљује осећајну језгру*4.3) Или : „У гдекојнм песмама . . . наткриљују осећаји и умни моменти сваку сптуациону пластику*. За нриповетке Шанчанпнове велп да су као н нееме „израђене са великим трудом, особитом пажњом и минуциозном савесношћу". Описе сматра .најјачом и најзанимљнвијом“ особином Шапчанпновом. Ту г. Савнћ иде тако далеко да вели ; „Опнсује ли иредео : пред нама се иросто отвара жнвоппсна панорама; онисује лн хаљину : чисто осећамо ткање нод прстпма“.4) Вели да му је Фабула најслабија страна. Најзад , вели : „Његови јунаци у главном су ноштени , нрикладни и у неку руку безазлени. Прљавог и ординарног човека нема оп. У том се готово начелно разликује од Ј. Игњатовића, који има само такве карактере*.5)] „Бисер Шапчанинове музе а уједно н срнске књпжевностп јесу п оетају три епска снева његова: „Невеста Љутнце Богдана*, „Монах* и „Краљево звоноа“. Ово мишљење г. Савића као и његово мншљење да наша књижевност нема много нримера, који би се могли упоредити са „онисом Нпканорове усамљеностн" у цркви0) и „Анђелијина очајања*4, стоје на врло слабом земљишту. Да има у овим епнма где-где места ленпх, кад се нореде са осталим Шапчанпновим иесмама, да допустимо, алн нпкад за нас ово не може битн „бисер књпжевностн". ‘) в. стр. 134; „Слике и Расправе‘5 2) „Жубори и Вихорц" — 1888. год. стр. 1—111. *) в. стр. 138. „Сл. и Расправе“. 4) в. 138. стр. „Слике и Расправе'5 5) в. 139. стр. „Сл. и Расп-“ *) „Монах“ „Ј1. Матице Сриске1'.