Delo

518 Д Е л О зму закрж.Ђави једна Функција, или се чак и потпуно жртвује другој, организам одмах почише рамати. Ничије се правч не може погазити некажњено." ЛНЧНИ ГЛАСОВИ Споменик Рпвијеру. — Пријатељи и дру* говн пок. Алф- Ривијера, који је веК добро познат нашпм читаоцима, решили су да му подигну скромни споменик у Брислу, где је провео најлепше и најплодније године научног рада. Србија, чији је покојник био неоспорни пријатељ. особито у последње време, не би требала да изостане, а да у ово заједничко поштовање нс унеее своју ленту. Прилоге из Србије и Српства Пјшма с највсћом захвалношћу одбора ц својим личном г. др. Миленко Р. Веснић, проФесор Велике Школе. 1>г. Алексјеј Степанович Павлов највећи руски канониета. Црквено-правна књижевност у Русији последњих година као да се жури да достигне своју посестриму на Западу. Међу нравним наукама на Занаду Црквено право је једна од најстаријих, а у Русији једна од најмлађих наука. У старој допетровској Русији није могло бити ни говора о каквом научном изучавању закона прквепих Црквено Право постојало је и развијало се само у животу. У том погледу оно јс имало мс1јУ јерареима старе руске цркве врло ваљаних својих представника, који су у виду саоорских одлука. окружних посланица, разних чланака и одговора на различна нитања из црквеног живота оставили дивну гра1,у за Црквено Право. Науке и школе у Р> сији јављају се тек од в емена Петра В ‘тиког. Али т<-к почетком овог <толећа, с увођењем нове уредбе за духовпе семинарије и академије, увршћено је и Црквено Право у број богословских наука. Доцније, године 1835. почело се читати Црквено Право н на правним Факултетима руских упив рситета. Од тога доба у р.чзвитку Црквено-правне науке у Русији осећа се много живљи напредак Поред нриличног броја уџбенииајавило се много врло вал.зпих у научном погледу монограФија из Црквеног Права. До данас јавио се читав низ канониста. међу којнма се ослбито истичу имена: протојереја Скворцова, архимандрита (доцније епнскона) Јов.ана, лрхиенископа Алексија <Лаврова). проФесора: Соколова, Павлова. Горчакова, Суворова, Бердникова. Заозерског, Барсова , Лашкарева, Аљбова, Остроумова, Красножона и др. По својој Јчености и многобројннм кагшталним радовима од свију руских канониста највише је заелуга стекао и нрво место заузима ир< 1)ашњи ироФесој) Црквеног Права на московском унпверситету Пг. Алексјеј Сгеианович Павлов. Он је пре кратког врем'Ч1а преминуо : те за то, ценећн иисоко његону ученост и заслуге на пољу наше црквено-правне науке. ми сматрамо за дужност, да овде бар у кратко изнесемо живот и рад овог великог научника. Алексјеј Степанович Павлов, родио се 183-'. године. 11о свршетку тобољске семинарије пређе у казанску духовну академију. коју сврши 1858. године као први магистар богословије. 11сте године буде постављен за нредавача опште и црквене нсторије у каз.чнској семинарији, но ускоро. 10. Јануара преведу га у његову а1ша ша!ег за бакалавра (ћасса1апгп8) литургике н ондашње канонике. Свој научно литерарни рад отпочео је он у академском часопису ПравославниП СобесмдникБ, где су оштамнани ови његови радови: Происхожденге расколћническаго ученил обЂ антихристЂ (1858 г., ч. II), Древн1а русскј.м ггасхалш (186 г , кн. 11-.)и Земское напрнвлеше русскои духовнон гшсБменности вI. XVI вмкм (1863 г. кн 3 и .). Отварање катедре за Црквено Право на казанском университету (по уетаву 18б;з године) одведе за доценга Црквеног Права на иомснутом униве(>сигету, где за кратко време добије звање ванредног проФесо,.а (1«67: п осуство ради научних студија. За т> време оштампани су у универеитетском часоцису : Записки Казанскако университета ови њсгови научни радови! 0 кормчеП инокакнлзл Вассгана Пагрикмева (1864 г.у .Тичннц отношенга сунруговт. но греко-римскому праву (1865). Об-н участги мирлнг вв дмлахљ церкви сI, точки зрннјц каноническаго права — свечан говор (1866). При дал.ем разрађивању Црквеног Права покојни Павлов пок.тони своју пажњу ноглавито разрађивању снољашње историје руског Црквеног Права. Први рад ове врсте, који је обратио на се особиту пажњу ученог света, била је његова по обиму малена (10о стр.) књига под нменом : Первоначал1,нш7 славлно-русскгп номоканонг. Казанћ 1860. О овом врло важном делцу, које је добидо уваровску премију, рекао је с нраво.м један учени Рус : ..Мали је златннк, ал је скуп^. Оно је расветлило историју наше словенске Крмчије и размрсило многа замршсна питања што је Крмчија задавала. Први је профееор Павлов у овој својој књизн изнео мишљење ла је српски архиеаискоа Св. Сава творац словенске Крмчије. Септембра 9. године 1869 одески университет изабере пок. Павлова за редовног проФесора Црквеног Права, и он пређе у Одееу. 11о личном нризнању самог покојника њ-тогод ннње бављеље на одеском универсигету нреставља најлепше доба његовог тучнолнтерарног рад <. Овде он добије почасну тнтулу докгора нрава (1873 г.) и за кратко време оштампа ове радове :