Delo

Педееет се година навршило, ирохујала је иуна иоловина века, како је цар и краљ Фрања Јосиф, младић од једва 18 год.. сео на престо Хабзбуршки, престо који се љуљао из основа и чији је слом изгледао тада колико неминован толико и скор. ? историји целога човечанства. мален је број иримера, да је тако велико и у исто време тако заплетено и тако теретно наслеђе пало у слабе. неискусне младићске руке. Било је то бурне 1848 год. Револуција, којој је и овога пута био дат сигнал у улицама париским , запалила је била муњевитом брзином читаву западну и средњу Европу. II за стару Аустрију куцнуо је био час да плаћа аисолутпстичке и централистичке заблуде Метерниховог система. Угњетене народности тражиле су своја погажена народна права. Немци пак сами, за чији су рачун и у чију корист гажена била ирава других народности, одрекавши се својих народносних привилегија, стали су били такође у редове револуционара. да са њима заједно траже и за се више слободе, више светлости. Пе само Метерних, четрдесетогодишњи канцелар аустријски и главни духовни инспиратор целокупне европске реакције, већ и цар Фердинанд, пали су као жртве револуције. 2. децембра 1848. год. Фрања Јосиф, синовац цара Фердинанда. дошао је абдикацијом свога стрица на иресто Хабзбуршки. Две стотине хиљада руских војника спасли су на Вилагошу монархију Хабзбуршку. Мало за тим у Олмицу свемоћни