Delo

50 Д Е Л О / ускоцима. који су тим начином осујећавали крвну освету по злочиним делима, у старој постојбини. Зна се п за поједине угледније турске иородице у Врањи, да су српског порекла. Селим-бегов дед. момак неког турског власника, потурчио се да добнје спихилук. Дед ерпског пријатеља Абдурамана из Масурице. беше такође Србин. Горе на Голаку у селу Сухарни, потурчила се цела задруга Стевановића да боље живи. Кадуна Алишан-аге из Врање. као српкиња иреврте вером из љубави, а затим истурчи браћу. и целу очеву иородицу. Њена млада ћерказаволи једног угледног момка врањанца. и хтеде да покаје грех матере. преласком у нашу веру; но по очевој молби. то је спречено неразложним мешањем наше власти. IV 11РАВДА II УИРАВА. Штампано у Бра/ничу, правничком чаеопису за 188ћ. год.» V ЗАВРШЕТАК. О нашем доласку у Врању. крајем Јануара 1878. годпне. мештани и окона села. беху цодељени у две политичке партије, грчку и бугарску. Ирва само по имену грчка, састављена је била већином од Срба врањанаца, и неколицине прирођених Грка и Цинцара. Радећи у заједници, они сложно сузбијаху у онштннским пословима уилив бугарске пропаганде. Турци зазираху од српског имена; и зато ова српска партнја, у црквено иолитичкој борби наспрам бугарског егзархата. узела је на се име туђе народности. као знак да потпада под грчког иатријарха. Она је. радећи са усиехом на очувању срнских интереса, добав.љала књиге и учитеље из Србије. Овој нартији припадаше п врањански владика Пајсије. Вуга]>ску партију у Врањи. састављаху неколико врањанскнх чорбација. о чијој српској крви није међутим могло