Delo

14 Д Е л О Ах: учини он... Имате и ви ову дивну књигу! Ваш оам је и ја скоро прочитао. Дивна је! Је л' те да је дивнаУ — Ја је бапт нисам добро разумевала, особито с почетка. али ми се иосле осладила. Сад са>г, чини ми се, у ночетку Јпесте иесме. Али ће мн баш жао бити. ако се не доврти сав нре. вод. Кажу да неће излазити одмах. — То не верујем! Окица је вредан човек. — ја га ио^зцајем! Ха! ево шесте песме... — II он ноче читати: .. У делима људи има тренутака. кад се они користе ватреношКу! У осталом, п сами знате. и нема еумње. сваки је од вас имао у жнвоту такнх тренутака, н ако се сваки није умео корнститн њима, него је навек пронуштао какав згодан случаја... — Чудан случај. заиста, да баш у овој ирилици. у овом тренутку наиђем на таке речи ! —иомисли Емил. Па настави: „II у делпма женским има тренутака, кад се оне користе ватреношћу п свраћају бог бн знао куд! Треба да је човек врло искусан мрна]>. па да је у стан.у да забележп на картн све токове тога каиризнога мора“... — Ето. впдите. и то не разумем! простодушно опазн Радмила. Емпл се ухвати за иодбрадак и замисли се малко. Али у који мах хтеде да јој почне, ваљада. објашњавати. у тај мах уђе мати и даде јој знак очима да изнде. Радмила се нзвини, а матн седе на њено место. — Ох, што тн је ова моја Рада нонешена за књигама. тога нема! Ено нх онамо, у дечјој соби иун орман. До душе. она се п учила добро. не знам јесам ли нричала? Она је свршила четирп разреда впше женске школе и пети започела. па се разболе. Ннје нека болест. да речеш. озбпљна. него грознпца. Па све грозница. па грознпца... Радмила унесе слатко п вод\\ те отпде но каФу. Удовпца настави ирпчање о болестп п о другим ситнпцама, док се пзмећ двоје млаћих оиет не веза разговор о књпжевностп. Прпчалп су једно другом. што је које чптало. што пм се