Delo

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 435 Аустро-Угарска је за двадесет година иодигла тако мало железница у окупираним земљама, да је то за чудо. До сада су подигнуте само мреже: Добелин—Бањалука. Брод—Сарајево. Сарајево—Јајце, Сарајево—Мостар, Мостар—Габела. Мађари не доиугатају ни по коју цену да се железница споји на једној страни нреко Травника и Лијевна са Спљетом, т. ј. с далматинском брдском железницом Спљет—Книн, нити на другој страни да се та далматинска железница преко Книна и Новога веже са Загребом. Ту се најјасније огледа мрежа политичко-народне суревњивости, коју су у Аустрији понајпре Немци засадили у срца свих њених народа, а затим су је Немци н Мађари нарочито гајили у својим срцима до незавидне величине. Мађари доказују да би таква железничка веза са. Загребом, која би не само Хрватску довела у непосредан додир с Босном, већ и Беч и целу Цислајтанију, убила иоморску трговину у Ријеци. Ријеку су Мађари створили да њоме утуку цислајтански Трст. Ну она није нагакодила толико Трсту. колпко је нанела гатете приморској трговини у Далмацијн. чија је судбпна одиграна вештачким развијањем Ријеке II отварањем сувоземних трговинских путева из Аустрије у окупиране земље. Далмација је ужасно настрадала. ГБена трговина је, док су у Босни и Херцеговини јоти Турци били, којекако Иупвотарила. Аустрија није знала шта да ради с њоме. Мислила је да ће јој помоћи, ако јој Босном и Херцеговином створи позаднину ГНт*ег1ап<1). Ну види се да не помаже ни позадннна „поирсју4*' (УогЈеНапЈ) ни попрсје позаднини. Неки се јога надају, да се и једној и другој може помоћи администратнвним спајањем Далмације с окупираним земљама. У ред тих долази и г. Калај. Августа 1897. он је гостио у Бечу Босанце, који су ишли на изложбу у Брисел, па је том приликом напио здравицу заједничком раду Босне и Далмације. на чему. као што је у здравици признао, ради од г. 1886. На то је далматински носланик Бијанкини у свом „Народном Листудоказао и без увијања изјавио, да Далмација са своје стране не би сматрала за корисно уједињење с Босном и Херцеговином. како је он разумео Калајев „заједнички рад,“ ис-