Delo

436 Д Е .1 0 казан у здравици. Ако узмемо на ум, да је посланик Бијанкини пре 25 година био ватренп ноборник те заједнпце. и да је за њу радио речима, писањем п делом од 1875. г. до окупације, можемо лако оценити, до каквог су разочарења дошли носле двадесет година окупације та наша браћа, која су само с бока дирнута. Железница Беч-Загреб-Нови-Спљет оживела би у окупираним земљама конкуренцију Беча с Пештом и појачала би у Хрватској утицај Беча, утицај, који је тамо свагда радо гледан. Ну окупираним земљама с побочном Далмацијом ни та железница не би помогла, јер би и она, као н њена с}тпарница из Пеште, повећавала само експлоатацију природног босанско-херцеговачког богаства. Да би се при том освежила ироизводња тамошњег света а с њом и трговина, морале би се у исто време подизати у окугшраним земл>ама и попречне железне мреже у смислу хисторијско-трговинских путева балканских. Укус и потребе народа на Балкану сасвим су друкчији но у ..111вабаа; из њих се развила лепа домаћа радиност (индустрија), која сада иропада зато, што је неподесна за извоз на север, где је другп укус, а код куће су јој порушене ногодбе за живот и развитак. Неки Хрвати доказују но који пут потребу, да се подигне железница СпљетСарајево-Београд, али им је узалудно то доказивање, јер се политичко-народносни интереси нротпве остварењу те мнсли. при свем том што је Аустрија у стању да чврсто привеже за се и Србију. Пројекат величанствене балканске железнице, која би ишла из Русије преко Румуније, Србије, Маћедоније и Албаније до у Скадар на Бојани, избио је у јавност први пут 1891. године у Србији. После тога чамио је тај пројекат све до прошле године (1897) кад руски државни саветник, Иван Вацлик, беше послан у Цариград и Београд да за њ задобије владе тпх земаља. Кад је Владаоцу српском престављена важност те мреже, он је дао свој пристанак. Али убрзо после тога деси се позната нагла промена владе, у којој су седели неколико мирних радикала, а тиме се одложи и решење овог одвећ важног питања.