Delo

ДВАДЕСЕТ0Г0Д1Ш1ЊА ОКУИАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 449 ћирилица. Овде је влада већ дошла онамо камо је желела доћи. То би оба противна табора требало да ут}гве. Басна о лаву однграва се овде у животу народа. Зверчице се нпсу могле погодити о поделн нлена. а лав је тај њихов спор решио на тај начин, што је цео нлен сам прогутао. Борба између латинице н ћирилице у окупираним земл.ама, као и у Хрватској, Славонији и Далмацији, није само борба око азбуке. Она је још у нрошлом столећу добила карактер борбе којој је смер да сруши један од стубова. на којп се ослања српска народност у Аустрији. Ту борбу оцртао је лепо Ђорђе Мушицки још 1847. г. (види Гласник С'рбске словесности од те године) у чланку, „Судбине кирилски писмена у аустријској држави“. 'Бирилнца је најгоре гоњена била за време владавине Марије Терезије, нремда је се и пре ње радило јако на томе, да се Срби одвикну од ћприлице. Издавате су на све стране наредбе против ње. Србима су говорили да је ћирилици место само у црквеним књигама. Јосиф II. толерантним патентом својим иризнао је равноправност и православљу. Непријатељи ћирилице споразумели су се, да раде против ње „средствима околпшним и тајно, делом и речјуА Ећиховим заузпмањем издала је наредбу 1781 угарска канцеларија у име краљево, глави српске митрополије, Мојсију Путнику, у Карловцима, да не спречава увођење латинице у српске школе. Народ се томе страховито пјјотивио. Први је Вуковар доставио влади, да латиницу неће примити ни но коју цену. Митрополит увиђајући каква опасност од тога нретп народности п цркви српској, предао је 14. новембра 1781. године у име свештенства н народа цару молбу, да се ћирилица не ограничава у свом праву. Већ 1. децембра 1781. наредба владина обновљена је с тнм додатком још, да се од ње не може одустати у толико мање, што је највиша воља, да све школске књиге буду једнаке за све вероисповести, пзузимајући катихизис и речник. Окружпим старешинама је стављено у дужност, да пазе да се та наредба вршп, а митрополиту Путнику нарочито је наређено да у том послу буде од помоћп. Срби су се и даље противили латиници. док 1784. год није митрополиту Путнику стигао писмени наДело XXI 29