Delo

450 Д Е Л О лог у смислу го})ње наредбе. Најниша наредба је бпла саошитена директорима српских школа да се ио њој управљају. „Народом је овладао општи страх“ — каже Ј. Мупшцки — ..те је најпосле почео роптати. бојећи се. да отуда не поникну штетне последице и по саму његову веру.“ Митрополит Путник. по савету директора српских школа. Стевана Вујановског, а сагласно са свима владикама, скунљеним у том времену у Карловцима, попкке цару у име свештенства и народа опширан меморандум о важности бирилице не само по Србе. но и по све Словене. Слично објашњење упути и граФу 1л*ауницу и војном савету. тражећи. да се ћирилици остави пуна слобода. Јосиф II. иреда ову ствар школској комисији, која је о 1во ј већала 14. јануара 1785. н решила, да се не саглашава с наглим исксрењивањем ћирилице, јер би држава морала платити штампару 20.442 форинта и 30 крајцара (колико је он издао за ћирилична слова за штамиање српских књига), а било би опасно и пробудити у сриског народа сумњу, да ће тој промени слова следовати и промена његове вере. (1а тих разлога ствар је та одложена на неодређено време. Међу тим прави разлог за одлагање те ствари био је у томе, што су Срби у том времену баш потребни били за ратовање с Турцима. Док се рат сврши, док Срба мало понестане, кад не буду више потребни. настаће опет згодан тренутак да се поново покуша с горњим средством. Није потребно да и даље пратимо борбу владе против ћирилице. која се води на сличан начин и у Галицији, где се Руси њоме служе. Довољно је напоменути, да та борба није никако престајала и она се води непрекидно на реченн начин. Кад год је влада напуштала борбу против ћирилице. свагда су је на то нагонили важни политички разлози, из којих није хтела да дражи Србе. А чим су ти разлози престали, ирестали су и обзири према ћирилици и Србима. Из тога излази, да влада придаје велику важност тој борби: н да је ту у игри друго нешто, далеко више, него гато је завада између две азбуке у једном језику.