Delo

ДБАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦНЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 451 По поравнању Хрвата с Мађарима ту улугу прогањања ћирилице узели су Хрвати на себе. Занимљиво ће бити кад се једном сазнају све побуде које су диктовале ту заслепљену и ружну одлуку, из које Хрвати нису могли извући никакву корист за себе. Кад је 1873. г. постао хрватским баном Иван Мажуранић. отпочето је у велико гоњење ћирилице, српских застава и српског имена, које се у загребачком сабору није смело ни споменути. Ко се при свем том одважио да то учини. довикивано му је из владиних клупа: ..Издајица!“ А у то исто време одушевљени Хрвати иевали су песме о задобијању Босне н Херцеговине, по народностп српске земље, у којима је у то време ћирилица била једина у употреби. II Мухамедовци су је с неким малим изменама изодавна употребљавали, називајући је особеним именом ..босанчнца". Ја већ јасно видим. како је борба нротив ћирилице с окупацијом Босне и Херцеговине морала пренета бити, и како је све то унапред спремљено било, да се у окупиранпм земљама заведе стара унутарња нолитика, која је увек мањину дражила против већине. Ваља се чудити само Хрватима, да су се тако јако загрејали за мисао која није њихова, и која никакве користи не може донети њима. већ само онима, који им натурају улоге и који их употребљују као орућа. Они су потисли Србе са првог на носледње место. али у место њих нису заузелп самп прво место, јер је то задржала немштина за себе. Кад би истинит био сан ..црвених Хрвата. који сад врше поткопе испод самих црногорских стена, да је на Балкану, све што није бугарско. хрватско, и да Срба нема, ипак би ти црвени, а сваки је од њих оикољен са десет Немаца. вршили издајетво према самом свом хрватском народу. Борба против ћирилице у окупираним земљама расла је све до свршетка 1897. г. Власти нису више водиле преписку ћирилицом ни у црквеним стварима. Но та претераност укинута је једним владиним циркуларом г. 1898. Ноштанеки чиновници су прошле године одбијали гомилама ппсама, која еу алпесована била ћнпилштом. Ну влапа те т\' ствар циркуларом