Delo

1 ПАМЕ ПЕТРОВИЋ, ОД СОКОЛОВИЋА У ,Л1оменику“ г. Милана ГБ. Милићевића на стр. 65б—6. у кратко је наведен тестаменат Соколовнка Павла (Петровог). Г. Милићевик је навео по тестаменту Соколовићевом, који му је доставио бивпш питомац „српског благодејања, завештање Павла Петровића од Соколовића“ г. М. Р. Веснић, сем извода из њега, једино то, како је Соколовић дошао у Липиску; како у њој није никог познавао, нити је знао језика немачког; како су га у њој људи примили лепо, те је стекао познаника и иријатеља, научио језик, и у име захвалности за све то. установио 4. децембра 1809. године своје завештање. Г. Милићевић је завршио своју цртицу о Соколовићу речма: „Нека би овај смерни помен изазвао што опширније извештаје о месту рођења, о животу и раду честитога пријатеља науке, нашега сународника Соколовића, коме и ако мало знаноме али много поштованоме, кличемо од свег срца: Слава, вечна слава наукољубиву Србину Соколовићу ПавлуР Г. Мил. Р. Веснић, пошто је у III. књизи „Браства“ друштва св. Саве, у чланку „Заборављени патриота“, стр. 22 — 35., испричао како је дознао, бавећи се у Липисци на универзитету, за „Соколовићево српско благодејањеи навео увод и опширнији извод из поменутог Соколовићевог тестамента: шта је све радио, да што више сазна о Павлу Соколовићу, у њему је рекао и ово: „— С дубоким страхопоштовањем приближујем се теби, неумрла сенп. Ја не знам гроба твога, да пред њим скинем капу н одам заслужну пошту земаљским