Delo

4'ј4 Д Е Л 0 остацима патриотског духа твог. Ја не знам предела, села, дома: не знам ни дана, ни места, кад и где си ти угледао света, да нх благосиљам. Да ли ће то ко другп дознатп? Сумњам! Ја не знам сродника твојих, да од њих потражнм ноуке и обавештења о теби и твојима. Твоје је име велико. Твојн су стари седели уз колено краљева и царева српских. За то је име знала цела Јевропа и стрепела је пред њим.*) Ти си сам велики новек, ти си трудбеник и добротвор своме народу, а он ево и не зна за тебе. Јави му се, Павле Нетровићу од Соколовића!“ Пошто је г. Веснпћ још испрнчао, шта је све послао г. Милићевићу о Соколовићу, кад је дознао да ће да изда „Поменик“; како се надао, да ће он „којп најбоље познаје личности из наше новије повеснице, дознатп што впше о нашем добротворућ Алн је нада била узалудна и кад истраживања г. Милнћевића, нису донела ншпта ново, рече још и ово: „Из завештаја, па ни иначе се ннје могло дозиати, одакле је. Судећи по томе, што има племићски наднмак, могло би се узети да је нз Восне, јер је тамо живела и сгара властеоска породнца Соколовића. — Алн су све то слутње и нагађања... Ну, можда ће доцнији истраживач бити у своме послу срећнији, можда ће светило дана обасјати једном јаснијом и ведријом светлошћу име човека, који је заслужио да је далеко чувен н знан. Дотле се задовољимо и овим.и Г. Веснић је наппсао свој чланак „Ваборављенп патрнота," у Паризу 3. новембра 1888., а г. Милићевић је довртиио свој „Поменик“ у Београду 11. новембра 1887. године. Од тог је доба протекло доста воде Савом и Дунавом, п како се нико не нађе, да објави Српству, да је што више од поменутога сазнао и објавно о Павлу Петровнћу од Соколовића; то је г. Веснић прпн}Ден био, да сам истражује II распитује не бил само о њему сазнао што више, и у 5. бр. „Бранкова Кола" 1898. на стр. 148—50. изишао је од њега чланчић: „ ОтаИ/ Петра Павлова од СоколовиИа г:) Г. Весни!) је држао, да је Иавде Соколовић потомак великог везира Мехмеда Соколовића.