Delo

462 Д к л о Опо, што је Шафарик навео о Павлу Соколовићу, навео је као што рече, по Хрнстијана Данила Бека реперториуму од 1824. свесци 7. Мн смо се преко свога књижара обратили у Липиску, да нам се испошље поменута свеска, или да нам се тачно преттпше све оно. што се у њој рекло за Соколовића, но не добиемо нп једно. ни друго. Како г. Веснић има пријатеља и везе у Немачкој , нека се постара за препис онога. што се у Бековом реперториуму рекло за Соколовнћа. Исти је Бек био професор на липијском свеучилишту, и умро је 1832. По томе је он морао лично познавати ГГавла Соколовића. Из писма Трлајнћева од 18. Маја 1806., види се, да су у то време у Петрограду живела три брата — можда као што рекосмо и не рођена сва три — Павлова. Кад ово знамо, јасно нам је, зашто је он у своме тестаменту V 9. и 10. тачци ре као, да првенство на његово благодејање имају .. његови сроднпцп ближи и даљи. “ Да л пма данас потомака у Петрограду , ил у опште у Русији, од те браће Павлове , или Романове на то би нам могли одговорпти наши „студенти", што се уче у Русији, или ко од српског посланства. К. Веснић на основу речи Соколовићевих у своме тестаменту: „дубоко тронут п до дна душе прожмат светлошћу п истином, што их науке п вештине распростиру по Немачкој — на корист рода људског, жудео самјош одавна за свеучилиштем у еТиписци. и судбина ми ево жудњу испуни“, и не знајући, какав је за оно доба био учењак Павле Соколовић, као што сада знамо из Трлајићевих писама, рече за бављење Соколовићево у Липисци: „— — професори и хиљаде фака једног он највећих свеучилишта у Немачкој, имали су пред собом видљпв доказ љубави к науци, племенитости п пожртвовања.*4 Кад знамо да је отац Павлов Петар Соколовић, марвени трговац из Бранковине, опевао победу Милоша Обреновића над Сулејман-пашом Скопљаком 1816., сад нам је јасно, што је Ранфт, свештеннк у Саксонској, по причању свога стрица. који је познат бпо с Павлом Соколовићем, г. Веснићу рекао