Delo

Г1АВЛЕ П0И0В1ГК ОД ГОКОЛОВ1ГКА 463 ил право рећи писао, да је — стриц — говорно и причао „о живости духа његовог, о племеннтости душе његове п о томе како је он с особптим заносом говорио о своме народу, о његовим лепим, ненадмашнпм особинама и о његовим јунацима пз прошлостн н тадашњостии („Браство” III. стр. 25.) 0 српским јунацима био је у стању Павле Соколовић причати стрицу Ранфтовом с тога, што је за њих морао дознати и чути од свога оца Петра. Башто се Павле Соколовић није повратио у своју отаубину, као што је мислио — по речма Трлајпћевпм — не знамо. Да се којом срећом повратпо, било у Србнју у Београду, бпло у Карловце, нема сумње, да не бп п он био учитељ у установњеној за време министровања министра просвете Доситија Обрадовића, великој школи, уз Ивана Југовића, односно професор у карловачкој гимназији. Из Шафарикова прнчања види се, да је Павле Соколовић умро 1824. год. те како се Вук Караџић 1823. и 1824. по дуже бавио у Лнпнсцн, на и за само време смрти Павлове заиста не зна човек шта да мисли, за што о њему Вук, не рече нп речице нигде, — бар нама ннје познато. ПТга више не налазимо Павла Соколовића, ни мефу иретплатнпцнма Вукових „Народних српскнх песама“ штампанпх 182о. п 1824. у Липисци. На две године по смрти Павловој, отишао је и Сима Милутиновић Сарајлија у Липиску, где се подуже бавио. По свом доласку у Липиску, нема сумње, да нпје чуо за недавно умрлога Србина Павла Соколовића, па за чудо п он — колпко нам је познато — нпгде не спомену га. Павле Петровић — син Петров — од Соколовића, завешгач српског „благодејања“ у Липисци, не ће битп да је био племић. Што се он потписао на своме тестаменту: од СоколовићаД биће да је то учннио с тога, да се зна да је он од Соколовића, т. ј. од породпце Соколовићеве. А што је ставно Петровић, то је по тадашњем н српском п руском обпчају учинно с тога, што му се отац звао Петар. Знајући, да је г. парох београдски Марко Петровић из Бранковине дошао у Београд, обратили смо се били на њега