Delo

ПЛВЛЕ ПОПОВИЋ ОД СОКОЛОВНЋА 465 Оволико бејасмо у стању изнаћи и дознати о Србину Павлу Петровићу од Соколовића. Ако временом још што више о шему сазнамо, мн ћемо и то објавити. Пако је отац Павлов Петар Соколовић по сво] прилици умро између 1816. и 1827. године; наше свештенство у митрополији Карловачкој, могло би у протоколима умрлих прогледатн, да није где уведен. Наши пак „студенти" нли ко од српског посланства у Петрограду, могли би разгледати у протоколпма умрлнх, да л се налази ко уведен од Соколовнћа. И што ко изнађе, да буде тако добар, да илн нама или г. ВесниКу до знања достави. у Земуну 29. јануара 1899. ДИМИТРИЈЕ СУВАРАЦ. ми, впдевши јего вјерност и хотесмо јего нрјепоручптп како јасњејшему дому Аустрнском, тако васему народу Србскому, јеже прјема груду и вјерности, љему милост коју сатворити хотети и у мплостп обдржатп, кого богу п вам вакугге прјеваручаема.“ Из овог се ипсма патрпјарха Арсенпјева видп да је Теодоснје Соколовић, већ 1706. бпо племић угарски , и по томе он ће битп један од првих Србаља племпћа угарскпх. Како је исто писмо нашао међу хартпјама свога деде Николе Нешковпћа, живопнсца вршачког, Јован Стерија Поповић, п обелоданио га у „Гласнпку“ а како је п г. Веснићев Павле од Соколовпћ, ц. к. капетан. рођен у Вршцу: нема сумње, да исти Павле нпје унук плп потомак 'Геодоспјев. Међу посланпцима народппм првог изборног сабора, одржаног 7. јануара и следећих дана 1708. у манасгиру Крушедолу, међу посланицпма крајине Сегедпнске наводп се: „от иомјестних Теодоспје Соколовић ппсар.“ („Веседа“, лист за црквене, школске н народне потребе. Новн Сад 1869. стр. 159.). У књизи „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенпју Црпг>јевићу патријарху“, од Илариона Руварца , Београд 1896. на стр. 84. стојн: „— — Но иатрпјарх Арсеније ппје знао латпнскц, којпм је језнком та молбеница писана -- те није могао ни напнсатн својом руком те молбенпце. Имао је он у последње време свога писара-секретара Србнна Теодосија Соколовића пли од Соколовића — — — ц којц се на једној псправи дне 4. маја 1711. у Карловцпма потппсао као сведок: Тћеобовге ЗокоКуВзсћ 8есге1аг уоп МеКороШеп 211 СаНоуКг.