Delo

464 Д Е Л О с молбом, да нам јавп, да л данашњнм даном нма Соколовића у Вранковнни и ако их има, кад славе? Он је био толико добар, те нам је јавио, да су се садашњп Ооколовићл доселили у Србију и то у Вањево, а не у Бранковину. Подједно нам је г. Марко доставио н писмо г. Соколовића учитеља београдског, који у њему вели: да се њихов отац доселпо 185'*. у Ваљево из Фоче, п да њпхова породица у Србији нема више доли њих два брата — оба учнтеља у Ср бији. У Фочи, рече, нма и данас Соколовића и то и Србаља п Мухамеданаца, а породица им је старнном нз Плеваља, од туда се пре 300 годпна доселила у Фочу. Соколовићи, рече, славе св. Мрагу — Дечанског — II. новембра. Да л је п Петар отац Павла Соколовпћа од фочанских ('околовнћа не знамо. Хвала иак и г. пароху оцу Марку и г. учитељу ('околовићу на њиховој добротн. Обратили смо се и у Карловце на своје пријатеље , да нам јаве. да л има данас у Карловцнма Соколовића, н да ли је који СоколовнК ишао у карловачку гимназију па добисмо за одговор. да нема ни једно ни друго. Да поменути у „Бранкову Колу“ г. Веснићев ц. к. капетан Павле од СоколовиК, није могао бити отац Павла Петровића односно погрешно по његовој тврдњи Петра Павловог од Соколовића, завештача српског „благодејања^ у Липисци, сем реченога, видп се п из тога, што је по тврдњи Шафарпковој завештач Павле морао бити рофен 1772., а тада је г. Весннћевом Петру — право нме Павлу — било тек 18 година, и он тада није био ступио ни у кадете.Д *) 0 овом Теодосију, пма спомена у следећпм књигама. У „Гласнпку друштва српске словеностп“ књ. I. на стр. 157. је наведено ппсмо патријарха Арсенпје Чрнојевпћа, ппсато у Бечу 6. октобра 1706. (на 21 г. пре смрти Арсенпјеве), у ком препоручује : „јасњејшему двору аустрпскому и того прјевазвпшеному двору

п в сему славеносрбскому народу

, како наш вјерпн п послушни гшсар ТеодоснЈе от Соколовић ва ппсарству п у осталој обшчој потреби ово седмое љето пачеже сего угарскаго смушченпја не само норед нас крјепко п вјерно подвпзал се, но и — — — волп нашој угождал јест у чему годи заповједано му јест бпло — — —, за то