Delo

ЦАУЧПА ХРОНИКА 471 Астрономија. Нешто о ирироди иланете Марса. — Према свнма иодацима, које је наука прибавила до сада о природп ове иланете, може се закључптн, да Марс веома јако лнчи на нашу Земљу: и по својој површпни , и по ат мосФери, а можда и но жпвоту. Велнке сличности са Земљом што нх Марс показује све већма нривлаче посматраче, да пажљивије мотре сваку од промена, које се збивају на његовој поврппши. Кад се Марс гледа кроз јаке дурбине, површина му нзгледа ишарана црвенкастим и сивпм росторима , који су .још испресецани некаквим сурим п правпм браздама, званнм „Марсови канали.“ Некад се видн да по внше оваковпх канала изгледају удвојенп. На целокупан развој овнх Марсових промена обраћала се пажња још изодавна, а сада већ имају детаљно израђене Марсове карте, па чак и глобови. За објашњење пак свега овога пма неколико мншљења, али сва она своде се гогово на једно. Пре кратког гремена један астроном (Татс1у) објаснио је Марсов пзглед на доста пнтересан начпн. Он се познва на нзглед разних земаљских иредмета кад се гледају из даљипе. Тако он наводи: ако с врха какве планине посматрамо долипу у подножју, онда нам стеновит предео изгледа доста светао због одбијања Сунчевих зракова; воде нам пзгледају суре; вегетација, ма какве врсте бнла, увек изгледа тампа, а на ФОтограФнјама црна: просторп страном брда, мање су јасни од платоа. Водећи рачуна о овоме, може се закључптн, да су оне сиве партнје на Марсу или простори на странама брда, или водене површине, нли предели обрасли вегетацијом (биљкама). То је у осталом п једпни вероватан закључак. На Марсу се опажају и нека бела места, која су астрономи назвали снег, а у стварн то је пли истииски снег, плп је то каква стеновпта висораван. Ну пма и висоравни ц снега; нарочито је за последњи опажено, да га с времена на време бнва све мање и мање, на се опет повећа, и тако иде вечито: то канда указује на лето н знму Марсову. Тамо има и две врло интересантне долмне, које су по свој прилпцп покривене или водом или каквом бујном вегетацијом: једна се зове „море песка“, а друга „.језеро Мернс“, а поред првога налази се земља „Либија“. Посматрањем се приметило, да се обала тога „мора од неска“ постепено и правилно номерају, шпре се, нгго јасно показује да је то одиста прави океан с водом и да суседни му контнненат „Либија“ полако тоие, јер обале нису стрме нптн су стеновнте. Нзгледа даље, да океан пре ио што ће потопптп један део „Либнје“ претходно га начини подводним, пнштољином, на којој се овде оаде јављају утолеглице, па се све то брзо навуче вегетацијом, азатим све то покрпје вода тога океана. Тако је недавно прогутано морем и само језеро Мерис, а одмах после њега исте судбнне би и једна долина, која се прекрили водом п начинп један нови канал од 1890—1896. Некад се вода из неких канала тргне, па се опет навуче и т. д. алп изгледа према горњем, да ће океан најзад савладати, и да ће се такви нерподични ка-